|
|
| |
| 2 | | | Lièni stavovi | | Litijske zore i naše pare |
 Ne jenjava zaoštreni, reklo bi se odsudni politièko-propagandni rat oko toga – da se ne zavaravamo – èija æe biti Crna Gora.
Srpska, Srpske pravoslavne crkve i proruska – od èega ne odustaju srpski nacionalisti i politièki stratezi Moskve ili æe biti suverena graðanska država ukljuèena u evroatlantske i druge zapadne integracije, èemu uz nesporne prethodne grehe stremi vlast u Podgorici.
Na strani prosrpsko-proruskog bloka kojeg predvodi Mitropolija crnogorsko-primorska SPC (MCP) na èelu sa Amfilohijem Radoviæem praæena tamošnjim prosrpskim strankama i lobistima, beogradski su i banjaluèki ne samo režimi sa svim propagandnim resursima (može li bez Milorada Dodika i nacionalistièkih intelektualaca, kad je reè o srbovanju, išta proæi) i Moskva, kojoj što gore, to bolje stanje u regionu najviše odgovara na èemu sistematski radi.
Valjda u sklopu tog sukoba (‘litijske zore’, rekli bi srpski kleronacionalisti) Poreska uprava Crne Gore obznanila je da MCP državi Crnoj Gori duguje više miliona evra poreskog duga, upozorivši da æe dug – ako ne bude plaæen – namiren ne verskim objektima, nego sa poslovnih raèuna ili komercijalnih nekretnina mitropolije koje se nalaze, kako je reèeno, na atraktivnim lokacijama.
Na odgovor militantnog mitropolita okuraženog ‘litijskom zorom’ nije trebalo dugo èekati. Mitropolit je tvrdnje Poreske uprave nazvao monstruoznim lažima, dodajuæi aktuelnom odmeravanju snaga sa svetovnom crnogorskom vlasti dodatni sadržaj.
Ne ulazeæi u detalje poreskog duga MCP državi u kojoj deluje i posluje, da je Srbija iole ozbiljna država a mi odgovorni graðani ovde bi nas interesovalo prvenstveno nešto drugo – kršenje zakona i prekoraèenje nadležnosti predsednika Srbije Vuèiæa bahaæenjem parama poreskih obveznika.
Odmah po saznanju za poreski dug MCP, Vuèiæ je ponudio da Srbija plati sva njezina dugovanja drugoj državi, na raèun poreskih obveznika Srbije od kojih mnogi ne mogu da sastave kraj sa krajem. Nije dovoljno što je u Srbiji SPC osloboðena plaæanja poreskih obaveza, nego poreski obveznici treba da plaæaju crkvene dugove nastale u drugim državama.
To što je Vuèiæ odmah ponudio pare graðana Srbije zavlaèenjem ruku u državni budžet nije mu prvina, nego je postalo pravilo.
Malo, malo pa – po kriterijumu nekontrolisanog populistièkog vlastodršca – nekom nerazgovetno jel’ da pomaže što u Dodikovom paradržavnom zabranu (u kojem je visoki kriminal bez ikakvih posledica upropastio tri banke), što probranim patriotama – njegovim marionetama – na Kosovu, što drugoj naravno probranoj braæi u regionu ne upuæujuæi ih na demokratsku integracije u društva u kojima žive, nego pothranjujuæi njihovu ulogu produžene ruke srpskog nacionalizma u sredinama gde žive.
Ta samovolja reèit je znak u kakvom društvu i državi živimo.
U aktuelnom sluèaju potpuno je nebitno što mu je cinièni Amfilohije zahvalio na ponuðenoj pomoæi upuæujuæi Vuèiæa da ponuðenu pomoæ do zadnjeg dinara da stradalnom Kosovu (nadoknadiæe to mitropolit iz naših džepova na druge naèine, bez brige, ovde se SPC ni u èemu ne odbija niti ko kontroliše kako u hedonizam ogrezli njeni oci troše naše pare).
Niko naravno ne kontroliše ni Vuèiæevo zavlaèenje ruku u budžet Srbije, jer nema te institucije ma koliko da je nominalno nadležna koja bi se na to usudila.
Autor je kolumnista Autonomije iz Novog Sada
|
Pavle Radiæ "Danas"
Posjeta : 972 |
|
|
|
|
Home
Grad
Društvo
Ekonomija 
Kultura
Sport
(O)pozicija
Glas GradjanaPG
O nama
Marketing
Mali oglasi
Droga nikad 
Kultura
Nauka i tehnologija 
E-dopisnik
Ankete
Komentari
Prikazi
Savjeti
Zanimljivosti 
Zabava 