 Iz mraènih morskih dubina
izlaze ženski kosturi,
obuèeni u crnu prozirnu tkaninu,
dugih sedih kosa,
umrljanih lica i
prozirnoljubièastih oèiju.
Prekrivene glave behu
Istom tkaninom
prozirno crnom.
Jurila je povorka
munjinom brzinom,
žene u belom
poèeše da nestaju,
stvori se opšta graja,
vika...
tužne melodije.
Došli su po tebe!
Tebe traže!
Beži, beži!
Postajalo je sve zamršenije,
sve više je bilo neèeg nedoreèenog.
Govorile su mi još nešto o...
kosoj suzi
i
oèajanju u zenicama mojim,
i o tome da još negde idem,
dalje.
Nedeljno jutro, divno,plavo,
septembarsko,
a ploènici skoro prazni,
gotovo, ali ne sasvim,
molilo je da idem dalje.
|
Home
Grad
Društvo
Ekonomija 
Kultura
Sport
(O)pozicija
Glas GradjanaPG
O nama
Marketing
Mali oglasi
Droga nikad 
Kultura
Nauka i tehnologija 
E-dopisnik
Ankete
Komentari
Prikazi
Savjeti
Zanimljivosti 
Zabava 