Five W PG - E-glasilo gradjana Podgorice

Brze činjenice

Glas GradjanaPG

O nama

Anketa

Pretraži

Marketing

2
Ekskluzivno - objavljujemo roman mlade knjiĹľevnice Magdalene VasoviĂ¦
"Zatvorenih oĂ¨iju" - 10. poglavlje!
Kada se ljudi vraĂ¦aju svom domu obiĂ¨no ih neko milo osjeĂ¦anje opija.U glavi im se stvara slika toplog doma,i ta kuĂ¦a koju zamiĹˇljaju je uvijek ljepĹˇa nego Ĺˇto ustvari jeste. Ilija i Lidija kada su stigli do svog doma bili su ispunjeni tim osjeĂ¦anjem koje se javlja kod putnika.Umorni od prevelikog puta,legli su da se odmore.Djevojka zauze lijevu stranu kreveta.Brzo su zaspali i disanje im se ujednaĂ¨ilo.Njihova soba nije bila posebno velika.NajveĂ¦i prostor u njoj zauzimao je krevet.Plakar je bio u Ă¦oĹˇku,a blizu vrata nalazio se sto sa ogledalom.Na prozorima su skoro uvijek bile roletne i zato je soba imala mraĂ¨nu notu. Nakon sat vremena mirnog spavanja Lidija je poĂ¨ela da diĹˇe ubrzano.Lice joj se udruĹľi sa jezom koja ne bi toliko straĹˇna.Kosu je drĹľala u ruci.Nije se pomjerala,mirovala je sa strahom,ali su joj brzi uzdasi drmali tijelo. Ubrzo nakon nje Ilija je poĂ¨eo da se pomjera.PokuĹˇavao je neĹˇto da kaĹľe ali mu se rijeĂ¨ gasila u grlu.Bi mu jako teĹˇko pa on poĂ¨e da steĹľe jastuk. Sanjali su sve dok ih mrak ne probudi.Grad se veĂ¦ odavno bio udruĹľio sa mrakom,noĂ¦ se nastanila.Polako su otvarali oĂ¨i.Zamagljene zjenice naprezali su sve dok im i snovi i java ne postadoĹˇe kompletno jasni i vidljivi. Â´Â´Sanjao sam te,Â´Â´reĂ¨e Ilija joĹˇ uvijek okrenut ka prozoru. Â´Â´A ja sam sanjala onog djeĂ¨aka.Â´Â´ PribliĹľili su se jedno drugom i podijelili su jastuk. Â´Â´Prvo ti ispriĂ¨aj,kakva sam bila?Â´Â´ Â´Â´Sanjao sam kako odlaziĹˇ i ostavljaĹˇ mene i sve ovo.PokuĹˇavao sam da ti kaĹľem da ne ideĹˇ,ali jednostavno nisam mogao.Kao da sam bio nijem.Plakala si,ali od sreĂ¦e.Veselo si rijeĂ¨i izgovarala:Â´Â´Idem,idem.Odlazim.Da,da ja odlazim!Â´Â´Ăudan neki san.Â´Â´ Lidija je sluĹˇala. Â´Â´I onda si se uputila ka onoj limunzini koju sam ti ja jednom iznajmio.Tamo je sjedio joĹˇ neko.ObuĂ¨ena u plavu haljinu,laganim pokretima stopala stigla si do automobila.I zadnje Ĺˇto vidjeh jeste kako se prozori zatvaraju.Â´Â´ Djevojka je pokuĹˇavala da razumije san. Â´Â´ZaĹˇto sam otiĹˇla?Â´Â´ Â´Â´Ne znam ali to sam sanjao.Â´Â´ Oboje se zagledaĹˇe u Ă¦oĹˇak plakara. Â´Â´Ja sam sanjala onog djeĂ¨aka.Zvala sam ga tvojim imenom.Ali on nije htio da mi pruĹľi ruku.BjeĹľao je od mene.TrĂ¨ala sam za njim ali sam ga na kraju izgubila iz vida.Â´Â´ Opet su se zagledali u Ă¦oĹˇak plakara. Â´Â´Ăinili ti se da je ovaj plakar malo kriv?Â´Â´ Na djevojkino pitanje Ilija je traĹľio odgovor. Â´Â´Ne znam.MoĹľda malo.Ali to je dobro da se ne bi kvarila ravnoteĹľa.Da je prav savrĹˇenstvo bi bilo u prednosti.Â´Â´ Lidija dobijenog odgovora bi impresionirana,pa reĂ¨e: Â´Â´Dobar zakljuĂ¨ak.Â´Â´ Ustali su iz kreveta ispunjeni nekim osjeĂ¦anjem koje nisu mogli da razumiju.A osjeĂ¦anja te vrste ne liĂ¨e ni na sreĂ¦u ni na tugu.Javljaju se rijetko,a kada se i pojave ljudi ih zanemaruju.Ne boli ih,nisu sreĂ¦ni,pa ih zato potiskuju. Zvono je prekinulo odmaranje uĹˇiju.Lidija je mrzovoljno otvorila vrata.Njihov komĹˇija opet je doĹˇao da moli za uslugu.Ali ovoga puta nije bio sam.Sa Petrom je svratio i neki Ă¨ovjek obuĂ¨en vrlo Ă¨udno. Â´Â´Dobro veĂ¨e.Jako mi je neprijatno Ĺˇto dolazim k vama sa molbom,Â´Â´reĂ¨e Petar. PokuĹˇavao je da razumije Lidijino lice.Da li joj to smeta ili ne.Nakon par trenutaka nastavi: Â´Â´Da li bi ste mogli sjutra da mi priĂ¨uvate djecu par sati.Nemam kome da ih ostavim.Svi su negdje poĹˇli ili su zauzeti.A ja moram raditi.Â´Â´ Lidija je klimnula glavom,jer joj bi neprijatno da odbije. Petrov prijatelj predstavi sebe: Â´Â´Ja sam Borislav,drago mi je.Â´Â´ Ilija pozva goste da sjednu i popiju neĹˇto.Uradio je to oĂ¨ekivajuĂ¦i da oni neĂ¦e pristati,ali bi drugaĂ¨ije. PoĂ¨eli su da razgovaraju i tako doĂ¨ekali ponoĂ¦. * * * Â´Â´Vi ste jako glup Ă¨ovjek,Â´Â´reĂ¨e Lidija iznervirana. Â´Â´Da,i ja volim Ĺˇto sam glup.Uh,Vi neznate koliko ja to oboĹľavam,Â´Â´uzvrati Borislav. Svi prisutni uĂ¦utaĹˇe nakon ove njegove izjave. Â´Â´Kako neko moĹľe voljeti svoju glupoĂ¦u?Â´Â´ Â´Â´Pa ovako...S obzirom da sam ja glup meni niko ne postavlja pitanja.ObiĂ¨no se odgovori traĹľe od pametnih ljudi.Ja ovakav samo mogu nekoga da zasmijem i ponekad pametne da iznerviram.I niĹˇta viĹˇe.Â´Â´ Lidiji se dopalo ono Ĺˇta je Ă¨ula. Â´Â´Vi niste glupi!Vi ste itekako pametni.Â´Â´ Â´Â´Oh ne!To nikako.Ja jesam glup.Vjerujte pamet mi nije bliska.Ovako mi je Ĺľivot lijep,miran.Ja ga volim viĹˇe od pametnih.To mi je najdraĹľe od svega.Ne uzrujavam se,ne takmiĂ¨im se.Mirno diĹˇem i komuniciram sa ljudima.Â´Â´ Djevojka se oduĹˇevila Ă¨ovjekom koji i svojim izgledom ukazuje na razliku od drugih. Â´Â´PriĂ¨ajte mi joĹˇ o sebi,Â´Â´Lidija zamoli Ă¨ovjeka koji joj se uĂ¨inio mnogo simpatiĂ¨an. A glupom Ă¨ovjeku se dopala ta znatiĹľeljnost djevojke i zato joj poĂ¨e priĂ¨ati. Â´Â´Ja Ĺľivim sa svojim bratom.Nismo se Ĺľenili.Mnogo se liĂ¨imo po fiziĂ¨kom izgledu.Ali smo po osobinama jako razliĂ¨iti.Vidite on je pametan,uĹľasno pametan.Nivo inteligencije mu je iznad prosjeka.Ponekad je zatvoren,Ă¨esto mrzovoljan.On radi,a ja povremeno.Ja volim svaki dan,on svaki treĂ¦i.I tog dana kada je raspoloĹľen mi priĂ¨amo,ostalim danima ne.TeĹˇko je priĂ¨ati sa mnogo pametnim ljudima.A joĹˇ ako to pokuĹˇava glupak kao ja skoro je nemoguĂ¦e uspostaviti kontakt.Mada da nagovjestim jednu stvar ja odliĂ¨no znam Ĺˇta je pamet.Gledam je po Ă¨itav dan.Ali glupoĂ¦a je nekako lakĹˇa.Ĺ ta Vi mislite jeste li glupi ili pametni?Â´Â´ Gospodin Petar,koji je veĂ¦ mnogo puta Ă¨uo Ĺľivotnu priĂ¨u svog prijatelja,nazdravi i opet zamoli Lidiju da mu priĂ¨uva djecu. Djevojka je razmiĹˇljala i pokuĹˇavala je da naĂ°e rijeĂ¨i za odgovor.Ona nije znala da li pored nje sjedi neko veoma glup ili neko zastraĹˇujuĂ¦e pametan. Â´Â´Pa ja mislim...ViĹˇe ne umijem da odredim.Â´Â´ Â´Â´A da li biste viĹˇe voljeli da ste pametni ili glupi?Kad bi mogli da birate?Â´Â´ Â´Â´Pa vjerovatno bih odabrala glupoĂ¦u,Â´Â´neoĂ¨ekivano reĂ¨e Lidija. Ilija se smjeĹˇkao,vjerovatno je i on razmiĹˇljao o tome.Oko ponoĂ¦i gosti odoĹˇe i njih dvoje opet ostaĹˇe sami. Â´Â´Odavno ti neko nije bio zanimljiv kao ovaj gospodin Borislav,Â´Â´zakljuĂ¨i Ilija. Â´Â´Ima neĹˇto u toj njegovoj glupoĂ¦i.Ăini mi se da bi mogla u svakom trenutku pobijediti pamet.Â´Â´ PoĂ¨eli su da igraju karte.ZaĹˇli su u duboku noĂ¦ i onda su se stopili sa snovima. * * * Ljudi se ne mogu podijeliti na sreĂ¦ne i nesreĂ¦ne,jer sreĂ¦a i nesreĂ¦a nisu stalne.Ponekad se javljaju bez ikakvog razloga i tada su najslaĂ°e za proĹľivljavanje.SreĂ¦ni ljudi imaju potpuno drugaĂ¨ije osobine od nesreĂ¦nih.Kada Ă¨ovjek iz jednog stanja prelazi u drugo tada se jedna liĂ¨nost zamjenjuje novom.Ali kada Ă¨ovjek nije ni sreĂ¦an ni nesreĂ¦an onda se kod njega javljaju one osobine koje mu je najviĹˇe priliĂ¨e.A da nema ovih prelaza Ĺľivot bi se Ă¨esto upoznavao sa dosadom.Onom najgorom i najmrznijom. Promjene kod pojedinca obiĂ¨no izazivaju promjene u druĹˇtvu.Tako da druĹˇtvo moĹľe biti razoĂ¨arano usljed jednog takvog prelaza kod pojedinca.Sve je to samo Ĺľivot i takve stvari se jednostavno moraju dogaĂ°ati. Dok je Lidija Ă¨uvala Petrovu djecu u njoj su se ta dva osjeĂ¦anja smenjivala.Dan joj je protekao uz djeĂ¨aka i djevojĂ¨icu koji su bili pomalo uplaĹˇeni.Njena grubost ih je ispunjavala strahom. Kada su se djeca vratila svom ocu Lidija je izaĹˇla da potraĹľi starca.Ilija je za to vrijeme,umoran od posla ispijao piĂ¦e u klubu.I nakon dvije Ă¨aĹˇe opake teĂ¨nosti otiĹˇao je da naĂ°e taksi za povratak.Nadao se da Ă¦e sresti prijateljicu.Tako i bi. Â´Â´Ah,to ste Vi,Â´Â´uzviknu Ilija obradovan zbog susreta. Â´Â´Jesam li ti nedostajala?Petnaest dana te nije bilo.Â´Â´ Blisko su se pozdravili zagrljajem i Ilija je zauzeo mjesto suvozaĂ¨a.Blizu jedne Ĺˇume na kraju grada stali su i tada potomak Ĺ eherezade nastavi da priĂ¨a. Ilija je sve paĹľljivo zapisivao. Â´Â´Kana se tog jutra probudila ranije nego obiĂ¨no.Odmah se pribliĹľila slici da je joĹˇ jednom pogleda.Talenat za stvaranje pjesama njegovala je joĹˇ od djetinjstva.Sjetila se svoje prve pjesme Â´Â´SiroticaÂ´Â´ i napisala je joĹˇ jednu sa istim nazivom.Inspirisana slikom poĂ¨ela je: Â´Â´Jad i nesreĂ¦a, a ljudi opaki. DuĹˇe iskrzane PlaĂ¨ljive,izgrebane. A nesreĂ¦a na tronu Suzama se zalijeva. Stanite suze! A one liju i ne staju.Â´Â´ Kada se obukla pogledala je u svoje ruke.Skinula je lak sa prstiju,samo je jedan ostavila da stoji namazan.Bilo je skoro podne kada je izaĹˇla iz stana.PoĹľurila je da ne zakasni. Slikar je veĂ¦ bio na mjestu sastanka kada je Kana doĹˇla.Obradovan Ĺˇto je vidi,poljubi joj ruku i oni poĂ°oĹˇe na kafu. Â´Â´ZnaĂ¨i dopala Vam se moja slika,Â´Â´rekao je da bi prekinuo Ă¦utanje. Â´Â´Da i jako sam Vam zahvalna Ĺˇto ste mi je poklonili.Â´Â´ Â´Â´A sada mi objasnite ono oko savrĹˇenstva.Vidim da ste namazali samo jedan prst,a devet niste.Â´Â´ Kana nakon Ĺˇto se namjestila kako joj bi ugodno odgovori: Â´Â´Jednostavno nije dobro kada se remeti ravnoteĹľa.NiĹˇta ne treba da bude u prednosti,pa Ă¨ak ni savrĹˇenstvo.I nemojte me viĹˇe o tome pitati.Â´Â´ Â´Â´Pa dobro,evo neĂ¦u.Ni ja nemam puno toga da kaĹľem o slici.PriĂ¨ajte mi o Vama.Â´Â´ Djevojka ga je gledala svojim krupnim oĂ¨ima i slikara te oĂ¨i zarobiĹˇe. Â´Â´Ja sam nekada bila prosjakinja.Jedini Ă¨ovjek kojeg sam voljela je bio Nik Wild.On je bio moj otac za kratko vrijeme.Â´Â´ Â´Â´Kako to?Â´Â´ Â´Â´Nik Wild nije bio moj bioloĹˇki otac.On me je odvojio od ulice,ali je ubrzo preminuo.I dan danas moja ljubav prema njemu jaĂ¨a.Â´Â´ Razgovor se Ĺˇirio dok nije poprimio ogromne razmjere.Nakon Ĺˇto su popili kafu,slikar se usudio da kaĹľe. Â´Â´Dopadate mi se.Â´Â´ Kana nije osjetila nelagodnost. Â´Â´I Vi meni,Â´Â´lakim glasom je odgovorila. Ta slika crne jabuke ih je spojila.Slikar Kanu nije poznavao a nacrtao je njen portret i to je ono Ĺˇto je nju impresioniralo.Nakon par mjeseci otpoĂ¨eli su braĂ¨ni Ĺľivot.Dobro su poznavali....Za danas je dosta,moramo iĂ¦i kuĂ¦i.Â´Â´ Ilijina prijateljica upali auto i oni se brzo spojiĹˇe sa svojim domovima. Kada je uĹˇao u stan Lidija nije bila tamo. Â´Â´Gdje li je sad?Â´Â´ PoĂ¨eo je da pravi veĂ¨eru oslanjajuĂ¦i se na malo znanja koje je posjedovao.Mislio je o braĂ¨nom Ĺľivotu Kane i slikara.Zatim je svoj um posvetio samo jelu.Bio je pomalo zabrinut za Lidiju i povremeno bi gledao kroz prozor ne bi li je negdje vidio. A Lidija je bila sa svojim starim prijateljem.
Posjeta : 1819