|
|
| |
| 2 | | | „Èovek i njegov identitet“ – Vladeta Jovetiæ | | Suptilna analiza identiteta! |
 „Èovek i njegov identitet“, autora – Vladete Jovetiæa, otkriva nam na jedan suptilan naèin kriterijume koji mogu približno taèno da odgovore na pitanja: šta zapravo èovjeka èini zrelom i cjelovitom liènošæu? Autor prezentuje identitet kroz praktièna objašnjena savremene psihoanalize, psihologije, psihoterapije i to iskustvima kako individualnim tako i kolektivnim.
„Izgleda u prvi mah neobièno da klasièna psihoanaliza nije poznavala problem identiteta. Tek je posle 1930, godine, Frojdov uèenik Oto Fenihel ukazao da se pojavljuje sve veæi broj pacijenata sa neodreðenim simptomom, kod kojih je oèigledno da je u bolesni psihièki proces uvuèeno samo njihovo Ja.“ Jedan od znaèajnijih amerièkih psihoterapeuta Erih Erikson, piše „da je naše današnje bavljenje problemom identiteta nastupilo onda kada je ovaj identitet postao problematièan“.
Identitet se vezuje za detinjstvo i naèin odrastanja. I to koliko je dijete bilo voljeno, njegovano i maženo od roditelja i najbližih. Platon je jednom zapisao:“Ljubav umiruje ljude i stišava bure na moru; ljubav uspavljuje vetrove.“ Dakle, sam poèetak razvoja djeteta obeležen je oštrim dualitetom zbivanja, koji se sastoji, s jedne strane, u znaku gotovo apsolutne zavisnosti od majke, kasnije i od drugih, a s druge strane, njegovom isto tako ranom potrebom za traženjem sopstvenog identiteta, odnosno razvojem svoga individualnog Ja. Ovaj sukob koji se izgleda nikako ne može izbjeæi, stvara agesiju, i to agresiju „slobodno lebdeæu“. Rješenje ovog problema otvara nekoliko puteva. Jedan od njih je da je dijete prošlo što je moguæe manje trauma i frustracija u odrastanju i traganju svoga individualnog Ja i da u sebi razvije što je moguæe veæi stepen tolerancije kako bi kolièina „slobodne lebdeæe“ agresije postala zanemarljiva.
Psihijatar, psihoterapeut, psiholog može da otkrije jednu idejnu vodilju, jednu prilièno povezanu nit kod razlièitih poremeæaja, koja svoje korjene pretežno nosi iz djetinstva. Ali, bilo bi jako neozbiljno vezivati jedan uzrok za sve poremeæaje. Jer, ne može se istim uzrokom davati objašnjenje i za tjelesne,. fizièke bolest, s jedne strane, i za duševne, psihièke bolesti, s druge strane. Takav pokušaj bio bi krajnje neodgovoran.. Ako se za tuberkulozu, zaista može reæi da joj je uzroènik Kohov bacil, tako nešto slièno ne bi se moglo tvrditi za toliki broj razlièitih duševnih poremeæaja.
Sam autor pokušao je da nam objsni i približi propratne manifestacije koje prate svaku individuu kroz život i dovode do razlièitih poremeæaja: predrasude, kompleksi, traume, nezadovoljstvo, konflikti, sukob, netolerancija, ja govor.... i, dao jedno brilijantno objašnjenje, da ne treba rješavati posledice veæ uzrok svih problema koji se javljaju tokom života. Takoðe, spoznaje da ne postoji problem koji se ne može riješiti.
Društvo treba da traži rješenja da bi se smanjio broj samoubistava i da pruža pomoæ osobama koje su depresivne i kod kojih je više izražen oseæaj za samopovreðivanjem i fizièkim uništenjem. Ono što treba posebno naglasiti jeste, da èovjek ne može živeti sam i biti usamljen, jer to nije prirodno. Ako tako razmišlja, to je pogubno za jedinku, uzrokuje i težnju za nestajanjem.
Kroz poglavlja :“Šta na psihološkom jeziku znaèi baksuzan èovek“, “Sindrom zapletenih rogova“, otkrivamo zašto je ljudima teško da vole, i koji su najèešæi tipovi odnosa meðu partnerima. Takoðe, razriješiæemo dileme: o Don Žuanu, i strahu od žena kao psihopatološkom i mitskom znaku, šta je sa seksualnom revolucijom danas, kao i o èovjekovoj potrebi za sigurnošæu i ljubavi.... Ono što autor akcentira jesu tjelesne bolesti i psiha, taènije, psihosomatska medicina:“Rak i psiha“, “Tuberkuloza i psiha“, “Infrakt i psiha“, “Koža i psiha“.... A sve to lijepo potkrepljuje primjerima.
Ono što je važno za autora jeste da bajke, osim što ih èitaju deci, treba i odrasli da èesto èitaju. Vilhem Grim nasluæivao je istinu kada je pisao: „Postoje stanja koja su toliko jednostavna i prirodna da se uvek iznova vraæaju, kao što postoje i misli koje se same od sebe nameæu“. Svako osjeæa potrebu za svijetom èarolija, jer u njega može da smjesti sopstvene konflikte u kojima vrvi èitav svijet želja, strahova i potreba za zaštitom. Strah biva doživljen na realno-irealnom tlu i i na taj naèin bolje priprema doživljavanje nekog realnog straha u životu.
„Oseæanje da su prošlost i sadašnjost identièni obuhvata sobom nesvesno ubeðenje da æe se ovaj identitet protegnuti i na buduænost. Da bi se Ja èovekovo zaštitilo od uništenja i smrti, i na liènom i na socijalnom planu, ono imperativno zahteva da ´sve ostane po starom´. Tragièni nesporazum izbija u trenutku kada se ispostavi da je to ´staro´ za jedne bilo dobro i po njih probitaèno, dok je za druge bilo krajnje rðavo i štetno. I tako jedni grèevito brane vremenski kontinuitet doživljenog, zaboravljajuæi da je èovek i Prometej (doduše i pali Lucifer), dok drugi zahtevaju rušenje svakog kontinuiteta, zaboravljajuæi da èovek nije tabula rasa i ´apsolutno biæe osuðeno na slobodu´.“
|
E.Dautoviæ
Posjeta : 3334 |
|
|
|
|
Home
Grad
Društvo
Ekonomija 
Kultura
Sport
(O)pozicija
Glas GradjanaPG
O nama
Marketing
Mali oglasi
Droga nikad 
Kultura
Nauka i tehnologija 
E-dopisnik
Ankete
Komentari
Prikazi
Savjeti
Zanimljivosti 
Zabava 