Five W PG - E-glasilo gradjana Podgorice

Brze činjenice

Glas GradjanaPG

O nama

Anketa

Pretraži

Marketing

1
Southeast European Times
Sjajno ljeto u Crnoj Gori!
Da li zbog agresivnog marketinga, bolje pripremljene sezone ili pojaĂ¨anog interesa za alternativne turistiĂ¨ke destinacije, Crna Gora je bila omiljeno odrediĹˇte kako za domaĂ¦e, tako i za strane posetioce. Broj turista u prvih osam mjeseci ove godine porastao je za 16,8 odsto u odnosu na isti period proĹˇle godine, sa porastom prihoda od 30 odsto. Crnogorci su ugostili 49,7 odsto viĹˇe stranih turista nego 2004. godine i ponudili im viĹˇe turistiĂ¨kih objekata. I dok broj neprijavljenih gostiju ostaje visok, vlada preduzima korake radi ukljuĂ¨ivanja viĹˇe posetilaca i objekata za smeĹˇtaj u sistem. Antonela Arhin za Southeast European Times iz Podgorice â€“ 10/10/05 Fotografije dobijene ljubaznoĹˇĂ¦u Antonele Arhin Tokom ljeta, promotivni video spotovi naslovljeni "Crna Gora -- divlja lepota" vrteli su se na CNN-u. To je bio deo kampanje koju su zajedno koncipirali ministarstvo turizma i turistiĂ¨ka organizacija Crne Gore, u nameri da nove potencijalne posetioce upoznaju sa onim Ĺˇto njihova zemlja nudi. I zaista, da li zbog agresivnog marketinga, bolje pripremljene sezone ili pojaĂ¨anog interesa za alternativne turistiĂ¨ke destinacije, Crna Gora bila je omiljeno odrediĹˇte kako domaĂ¦ih, tako i stranih turista. Sezona ne samo da je ispunila, veĂ¦ je i premaĹˇila oĂ¨ekivanja. Prema drĹľavnoj statistici, u prvih osam meseci ove godine broj turista poveĂ¦an je za 16,8 odsto, a broj noĂ¦enja za 13,6 odsto, u poreĂ°enju sa istim periodom proĹˇle godine. Prihodi su 30 odsto viĹˇi nego proĹˇlogodiĹˇnji, a broj stranih posjetilaca porastao je za 49,7 odsto -- iako je veĂ¦i deo tih prihoda stigao iz bivĹˇih jugoslovenskih republika. MeĂ°u drugim posetiocima, najviĹˇe je bilo Rusa - 32,767, odnosno 4,9 odsto. Slede Ăesi -- 19,938, i Nemci -- 13,088. Naravno, Crna Gora nudi mnogo - predivnu obalu, planine i sunce. Plave zastave -- meĂ°unarodni simbol priznanja za visokokvalitetne plaĹľe -- ukraĹˇavaju obalu. NiĂ¨u novi hoteli i vile, dok su mnogi stari objekti renovirani i dovedeni u red po meĂ°unarodnim standardima. Dosta je uraĂ°eno na reĹˇavanju problema poput buke, saobraĂ¦aja, zagaĂ°enja i redova na granici. Mnoga poboljĹˇanja ostvarena su, direktno ili indirektno, zahvaljujuĂ¦i Master planu za razvoj turizma u Crnoj Gori do 2020. godine koji je za vladu uradila kompanija DEG, specijalizovana za dugoroĂ¨ne projekte i korporativno finansiranje. Herceg Novi, u kome se nalazi Mediteranski centar za rekreaciju i lijeĂ¨enje, centar je crnogorskog turizma. To je i vodeĂ¦i grad na polju sprovoĂ°enja inicijative ministarstva turizma nazvane "Neka bude legalno", Ă¨iji je cilj da se ohrabri registracija i kategorizacija privatnog smeĹˇtaja. I dok stepen neregistrovanog ugostiteljstva ostaje visok, vlasti oĂ¨ekuju da Ă¦e planirani iznos prikupljenog poreza od turizma biti premaĹˇen. Herceg Novi je ove godine zabeleĹľio rekordnu turistiĂ¨ku posetu. Mali luksuzni hoteli, poput Aleksandera, Perle i Ksanadua, u avgustu su bili 90 odsto puni, dok su ogromni objekti poput Hotela Placa i njegovih 560 kreveta, bili barem tri Ă¨etvrtine ispunjeni. Turisti su u Ĺˇpicu sezone uĹľivali u atrakcijama poput muziĂ¨kih i knjiĹľevnih veĂ¨eri i 19-og hercegnovljanskog filmskog festivala. Ăim se proĂ°e Herceg Novi na putu ka severu, stiĹľe se na granicu kod Debelog Brijega. Ovde je 12. jula otvoren novi graniĂ¨ni prelaz u obliku galeba da bi prvi utisak posetilaca o Crnoj Gori bio privlaĂ¨an. Na graniĂ¨nom prelazu nudi se Ĺˇiroka lepeza usluga turistima i poslovnim ljudima koji stiĹľu iz Hrvatske: tu je policijska stanica, kancelarija inspekcije, poĹˇta, Ĺˇpediterska kancelarija i kiosk za turistiĂ¨ke informacije. Brzina prelaska granice je rekordna: procenjuje se da se tokom leta retko Ă¨ekalo viĹˇe od deset minuta, a ponekad je granicu prolazilo i po stotinu autobusa u jednom danu. JuĹľno od Herceg Novog je Budva, koju ponekad nazivaju Grad Teatar. Budva je zabiljeĹľila poveĂ¦anje broja turista od 25,9 odsto i 24,1 odsto u broju noĂ¦enja. U avgustu, u Maestralu, hotelu najviĹˇe kategorije u vlasniĹˇtvu slovenaĂ¨ke firme Hit Montenegro, noĂ¦ilo je deset hiljada turista iz NemaĂ¨ke, Velike Britanije, Irske, Italije, Slovenije i Sjedinjenih DrĹľava, da pomenemo samo neke zemlje iz kojih su posetioci stigli. Budva se takoĂ°e nada Ĺľivoj post-sezoni, tokom koje Ă¦e biti odrĹľan festival ribe i meĂ°unarodni festival maĹľoretkinja. Jedan broj hotela biĂ¦e otvoren i u oktobru -- Ĺˇto je neobiĂ¨no za priobalne gradove koji obiĂ¨no zatvaraju svoje hotele u tom periodu da bi ih renovirali, popravili i pripremili za iduĂ¦u sezonu. Uprkos Ĺľestokoj konkurenciji Albanije, Makedonije, Turske i Bugarske, turisti sa Kosova okupirali su najuĹľniji crnogorski grad Ulcinj, kaĹľe direktor kosovskog turistiĂ¨kog centra Ĺ keljzen Rizaj. ProĹˇle godine, oni su zabeleĹľili gotovo dva miliona noĂ¦enja i potroĹˇili oko milion evra. Faktor koji tome ide u prilog, smatra Riza, jeste Ă¨injenica da u Crnoj Gori nije bilo meĂ°unacionalnih podela i ratova koji su tokom devedesetih harali bivĹˇoj Jugoslavijom. U toj republici se tradicionalno poĹˇtuju manjinska prava i promoviĹˇe tolerancija. Dvije publikacije dale su znaĂ¨ajan doprinos letnjem turizmu. Ministarstvo turizma i Nacionalna turistiĂ¨ka organizacija pokrenula je "Montenegro Eksplorer", prvi crnogorski Ă¨asopis namenjen stranim turistima. List se izdaje na engleskom, nemaĂ¨kom, Ă¨eĹˇkom i ruskom jeziku. Svi hoteli sa tri ili viĹˇe zvezdica taj Ă¨asopis u sobama nude svakom gostu. Bogat fotografijama, Montenegro Eksplorer nudi razne informacije o smeĹˇtaju, aktivnostima, razgledanju, turistiĂ¨kim organizacijama, restoranima, festivalima i sportu. Nekoliko dana kasnije, 27. jula, TuristiĂ¨ka organizacija Crne Gore objavila je prvi broj magazina "Active & Extreme", u kome su sadrĹľani svi ekstremni sportovi u kojima posetioci mogu da uĹľivaju dok su u Crnoj Gori, kao i informacije i kontakti sa sportskim klubovima. Svi podaci o turizmu u Crnoj Gori moraju se ipak uzeti sa dozom rezerve. Zbog velikog broja neregistrovanih turista -- koji predstavlja, prema nekim procenama, polovinu ukupnog broja turista -- brojke ostaju neprecizne. Samo hoteli i drugi zvaniĂ¨ni objekti za smeĹˇtaj vode preciznu evidenciju o gostima. Uz to, moguĂ¦e je "napumpati" efekat turizma na ekonomiju; turisti zapravo imaju malu kupovnu moĂ¦. Ipak, meĂ°u crnogorskim turistiĂ¨kim zvaniĂ¨nicima postoji konsenzus da je perspektiva viĹˇe nego svijetla. Oni se veĂ¦ nadaju sezoni 2006, kada Ă¦e tekuĂ¦a privatizacija crnogorskog turizma biti skoro zavrĹˇena i kada Ă¦e poĂ¨eti novo poglavlje u njegovoj istoriji.
Posjeta : 2142