|
|
| |
| 1 | | | Knjiga sedmice - "Cyberfeminizam" Igor Markoviæ | | Interes i žena i muškaraca on-line! |
 Cyberfeminizam o kojem u istoimenoj knjizi govori i Igor Markoviæ novo je, nedovoljno istraženo podruèje za spajanje najboljih tradicija s prednostima koje pružaju novi mediji. Cyberfeminizam nije konaèan odgovor, univerzalna teorija, skup pravila bez greške. To je jedan od interesa žena i muškaraca on-line (najèešæe) i pokušaj stvaranja naèina života, vrijednosnog sistema, i istraživanja svijeta i našeg mjesta u njemu.
Zato cyberfeminizam privlaèi mnoge, jer ne samo da ima buduænost, cyberfeminizam jeste buduænost!
Tekstovi u zborniku “Cyberfeminizam” Igora Markoviæa povezani su sa mnogim drugim o pitanjima identiteta i roda, novih tehnologija i žena u fizièkom, ekonomskom politièkom, i društvenom smislu. Oni predstavljaju jedan od izbora koji, u dovoljnoj mjeri razotkriva široko, plodno, i nadasve zanimljivo polje savremenih (syber) feministièkih istraživanja. Sakupljeni su iz medija – iz klasiènih akademskih publikacija, alternativnog teksta, diskusijskih lista i web stranica. Knjiga iskljuèivo o syberfeminizmu još nema, kao što nema niti približno opšte definicije syberfeminizma, iako postoji niz sjajnih tekstova off- i on-line.
”Syberfeminizam” je jako kompleksna tematika za naše podruèje, kad se uzme u obzir da savremena filozofska literatura nije preèesto prevoðena. Ali, znajuæi da smo došli do tog nivoa tehnike i dostignuæa kada se za neke stvari podrazumevaju da ih znamo, jer se skoro svakodnevno susreæemo sa njima , al’ ih ipak napominjem jer smo ih možda ”sluèajno” zaboravili. Pretraživaè nam je mnogo pomogao u svemu tome. Dakle, putem pretraživaèa došlo se do mnogo znaèajnih podataka, objašnjenja i šta koja reè znaèi.
Syberfeminizam ………………………. search ………………………………. search ………………………………….
search ……………………………. search ………………………………………………… ………………………… …………………………………………………………. search ………………………………. search ………………………………………………………………………. search…………………………………..
search ………………………………. search ……………………………………………………………………… …………………………………………………… …………………………………………………… ………………………..
search………………………………………………. search……………………………………………………… ……………………………………………………………… ………………………………………………. search……….……………………………… ………………….search……………….
Syberfeminism (syberfeminizam) - (poštujuæi svaèiju osetljivost èitatelji(ca)ma da popune ovu ”definiciju” po vlastitom nahoðenju i sklonostima)
Cyber – Prefiks preuzet iz kibernetike koji se uobièajeno upotrebljava u popularnoj kulturi za oznaèavanje tehnološki orjentisanih pojmova i ideja
Cyberculture (cayberkultura) - Èesto korišæen u medijima da denotira aspekt ”Života kao delo cayberpunka”. Opšte znaèenje bilo bi kultura bazirana na informacijama
Cyberdelic – ”Cayber-art” – Ukljuèuje fraktalnu umetnost, kompjuterski generirane slike i/ili muziku itd.
Cybernetics (kibernetika) – Znanje o komunikacijskimstavovima u živim organizmima i strojevima, matematièka analiza protoka informacija
Cyberpunk – Nastao kao literarni pokret u osamdesetim, off nauèna fantastika. Karakteristike su da se radnja odvija u sadašnjosti ili bliskoj buduænosti, likovi su uobièajeno ”punski” (društveno devijantni) a tehnološki aspekt je izrièito naglaðen. ”Neuromancer” William Gipsona, iz 1984, smatra se ”Biblijom” cayberpunka. Drugi prominenti ”patroni” su pisac Bruce Sterling, Max Headroom (lik iz TV serije), Bladde Runner (film). Posebno zanimljivo je da cayberpunk evoluira iz èisto literarnog pokreta u realistièku sab.kupturu.
Cyborg (kiborg) – kibernetièki organizam, hibrid stroja i organizma, poznat iz mnogih dela nauène fantastike. U teoriju ga je uvela Donna Haraway
Cypherpunks – evoluirali iz hakera i programera, bave se strojevima višestrukih anonimnih identiteta
Elist (email-lists) – Elektronska diskusija grupa na koju se svako s email adresom može ukljuèiti. Adresa se skladišti na jednom raèunaru (serveru) i svaka poruka poslata tom stoju automatski se šalje svim pretplatnicima liste
Ezine – Net verzija ”small press”, odnosno fazinske kulture. Obièno ezini postoje samo na Internetu, ali je sve više i elektronskih izdanja papirnih verzija
Flame - Živo neslaganje, èesto vulgarno i nasilno, s drugim uèesnikom/cima diskusije na inernetu
Fractals (fraktali) – Slike stvorene korišæenjem teorije haosa. Mešavina boja predstavljena u uzorku koji se ponavlja nebrojano puta
Hacker (haker) – 60-te (prva generacija): osoba koja se petlja sa softwareom, elektronikom i sl.; 80-te (druga generacija): osoba koja ulazi u raèunarske podatke (sastojke) bez ovlašæenja da sazna, uništi ili proširi informacije; 90- (tre}a generacija) èesto nazvani i syberpunkeri. Osobe koje zanima informacija radi informacije, bez zlonamernog uništavanja. Preuzeli su mnogo od hakera šezdesetih, èesto se nazivaju ”oslobodiocima informacije”, a èeste fraze su ”informacija želi biti slobodna”, ”promovišite decentralizaciju” i ”pristup kompijuterima mora biti potpun i neogranièen”
Indetity Hacking (hakiranje identiteta) – korišæenje pseudo-anonimnosti ili lažnih pristupnih adresa da bi se predstavilo kao druga osoba na Internetu.
Syberfeminizam je jedno od najznaèajnijih podruèja koja danas okružuju Internet i njegovu kulturu, s mnogo strana u raspravi koje se bore za moralnu pobjedu… S jedne strane tvrdi se da je Net utopija seksualno/rodnog osloboðenja, i da naši ”stari” identiteti nestaju kada zaronimo u elektronski raj jednakosti, odmaknut od diskriminacijskih praksi ”stvarnog svijeta”. S druge strane su oni/e koji/e smatraju da je sve skupa još jedna kapitalistièka, seksistièka zavera, protkana zastarjelim shvatanjima dok se takav syberfeminizam pretvara da ih razbija. No, pitanja kojima se syberfeminizma bavi mnogo su dublja nego što je puko ispitivanje prirode Interneta. Meðu njima su pitanja moguænosti (re)definisanja ženskog/muškog bez tipiènih seksualnih referenci, ili u širem smislu definisanje rod(ov)a i razlika izmeðu pola i roda, posebno u rastjelovljenom prostoru cyberpacea, na nove, efektivnije naèine. Takoðe, prožima se pitanje identiteta u virtualnom, kao i ljudskog identiteta uopšte. Oni su navodno bespolni, ali, da li su i bez roda? U srcu ”cyberfeministièkog pitanja” je i, šta je feminizam i možemo li se osloniti na klasiène u višoj ili manjoj mjeri deskriptivne definicije. Istorijski gledano feminizam (i ženski pokret u cjelini) zavisio je o fizièkoj prisutnosti žena u istom prostoru. Cyberspace nije fizièki prostor u tom smislu, iako je bez traèka sumnje stvaran društveni prostor. Mogu li feministkinje samo uskoèiti u njega i nastaviti s onim šta su radile i rade?
Da bi se razumjela sintagma ”cyaberfeminizam” neophodno je pogledati oba njena sastojka. ”Cyber” je relativno prihvaæen i jasan, iako vrlo širok i raznolik pojam, feminizam je malo tvrði orah. Po definiciji Rosalinde Delmar,: feminist/kinja je ”osoba koja smatra da žene trpe diskriminaciju zbog njihovog pola, da ima specifiène potrebe koje nisu zadovoljene i da njihovo zadovoljenje zahtjeva radikalne promjene… u društvenom, ekonomskom i politièkom pokretu”. Smatra se, da postoji mnoštvo više ili manje sliènih, ”definicija” koje vrlo dobro sažimaju klasièno, stereotipno razmišljanje, koje više govori o savremenom ženskom pokretu, nego o feminizmu.
Postoje tri talasa feminizma. Prvi, gdje ženske organizacije u principu nisu sebe smatrale ”feministièkim”, veæ je to bila pozicija grupa i pojedinki ”radikalnog feminizma”. Drugi, gdje znak jednakosti izmeðu ženskog aktivizma i feminizma nije bio moguæ. I treæi talas, sa svim svojim raznolikostima koje je donio, pokazuje želju za redefinisanjem feminizma, u kojem više nema koncepta da žene dijele ”isto iskustvo”: ekonomsku opservaciju, osjeæaj nejednakosti…. Postaje jasno da se raznolikost izmeðu žena više ne mogu držati sabijene, tako se pojavio radikalni feminizam, socijalistièki feminizam, eko-feminizam, lezbejski separatizam… I tu se zapravo prepoznaju dvije glavne struje: jedna koja tvrdi da je rod ono što se raèuna, i na tome gradi specifiène akcije i teorije – to je i polazište ideja syberfeminizma koji gotovo u svim svojim pojmovima i teorijama primarno insistira na toj razlici. Naravno, pol je fizièka èinjenica, donedavno nepromenljiva, a rod - kako kaže Judith Butler - ”uvek konstrukcija”. Ne postoji univerzalni rod, dakle ne postoji univerzalna ”žena” u teorijskom smislu.
Idejom syberfeminizma želi se, prije svega, re/definisati sam termin roda, i njegove implikacije u virtuelnom, ali i stvarnom svijetu, premostiti granica tradicionalnih manifestacija, i stvoriti društveno-ekonomski, teorijsko-praktièni sistem koji æe svi rodovi moæi da koriste, s naglaskom na nove tehnologije, posebno na polju komunikacija.
Oèito je da se moramo osloboditi i ponovo promisliti tradicionalne opise roda koji su dobrim dijelom bili bazirani na tijelu i njegovoj reprezentaciji. Po Akeksandru Boškoviæu, ”Slika tela, seksualiziranog tela, erotiziranog tela, oduvek je bila deo zapadne kulture.” Tijelo, posebno ukoliko ga posmatramo kroz prizmu savremenih kulturnih i estetskih ideala i/ili normi postaje nešto što se, razvojem tehnologije, može trampiti, mijenjati i prodati. Tijelo postaje roba, fetiš. Taj biologistièki pokret u suprotnosti je sa stvarnošæu, jer u poslednjih petnaest godina mnogo se toga izgubilo, mnogo je toga veæ promijenjeno sve veæim uèešæem žena u klasièno ”muškim” domenima. Ali, ono što je zapravo izgubljeno u tom procesu, i što se rapidno kroz cyberfeminizam i druge ”ekstravagantne samoartikulacije” i dalje uništava jeste društvo bazirano na nadmoæi reprezentacije muškog tijela. Takoðe i snovi o društvu baziranom na nadmoæi reprezentacije ženskog tijela.
Konaèno, posredstvom novih tehnologija, dobili smo priliku da istražujemo nas same i druge, bez oslanjana na Drugo, da stvaramo ne negativne, veæ pozitivne definicije. Ono što cyberfeminizam želi jeste ”stvoriti globalnu mrežu veza, ukljuèujuæi moguænost transfera znanja (i vjerovanja) izmeðu razlièitih zajednica. Treba nam snaga moderne kritièke teorije o naèinima na koje se poruke i tijela stvaraju, ne zato da bi porekli znaèaj poruke i tijela, veæ da bi spoznali poruku koja imaju buduænost.” Rijeèju, trebamo napustiti postojeæe identitete, pravila, norme i obièaje i stvoriti naše vlastite.
Feminizam je bio neophodan društveni pokret koji je fundamentalno promijenio naèin na koji posmatramo svijet, i zaslužan je za mnoge praktiène i teorijske promjene. Konaèno, cyberfeminizam treba da prebriše granice koje je feminizam pokazao.. Treba da nam donese slobodu da se igramo, režemo i lijepimo, stvaramo, uništavamo i da ponovo stvaramo sebe same i svijet oko nas, ne ”oslanjajuæi se na logiku i jezik iskljuèivosti i odvajanja”.
Ako nešto i dalje želite za vlastitu buduænost poslije ovih rijeèi:
Cyberfeministièki manifest za 21. vek
mi smo suverene pièke
pozitivne nerazumnice
neukalupljene nezauzdane neopraštajuæe
mi umetnost gledamo svojom pièkom mi umetnost stvaramo svojom pièkom
mi smo virus novog svetskog nereda
slamajuæi simboliku iznutra
saboterke uvreženih okvira velikog tatice
klitoris je direktan put u matricu
VNS MATRIX
terminatorice moralnog koda
plæenice sluzi
obrušavajæ}i se na žrtvenik prezrenosti
stružuæi hram utrobe mi govorimo jezicima
inflitirajuæi se narušavajuæi raznoseæi
podmiæujemo diskurs
mi smo pièke buduænosti
i same/i se upustiti u ”search cyberfeminizam-a”, i doživite sve ovo…
|
Edita Dautoviæ
Posjeta : 3486 |
|
|
|
|
Home
Grad
Drutvo
Ekonomija 
Kultura
Sport
(O)pozicija
Glas GradjanaPG
O nama
Marketing
Mali oglasi
Droga nikad 
Kultura
Nauka i tehnologija 
E-dopisnik
Ankete
Komentari
Prikazi
Savjeti
Zanimljivosti 
Zabava 