|
|
| |
| 2 | | | Knjiga za ovu sedmicu - Stevana S. Petroviæa i Nataše Petroviæ-Stefanoviæ “Lilit” | | Ðavolica anðelskog! |
 Bilo jednom Jedno davno, davno bilo jednom Jedno, Jedno bilo jednom davno i bilo jednom Jedno davno; davno vreme, na jednom divnom, prelepom mestu, u galaksiji daleko, daleko odavde…’na razdaljini izmeðu najlepšeg kamena na dnu okeana i najlepše zvezde na nebu’… Bilo je tako, nekako! U poèetku je stvoren Adam. Potom je stvorena Eva. Da li je sve baš, baš tako, tako bilo? - Ne! Nije, nije tako… - A, šta je sa Lilit? Kniga o “Lilit” autora Stevana S. Petroviæa i autorke Nataše Petroviæ-Stefanoviæ na ubjedljiv, korektan i prihvatljiv naèin daje jedan kvalitetan rukopis sa mnogo èinjenica, argumenata, istorijskih podataka, kao i mitova; posmatrano is osobenog ugla ali prilagoðen i interesantan širem èitalaèkom auditorijumu.
U trenutku nastanka Adam je bio androgine prirode, i muško i žensko ”Adam koji je bio prvi èovek imao je dva lica”. ‘Kada je tvorac stvorio prvog èoveka, stvorio ga je kao hermafrodita… Kada je èovek stvoren, beše stvoren kao telo sa dve prednje strane, iz kojih su dve prednje strane, jedna za muško i jedna za žensko’, gdje su oba aspekta polnosti bila u ravnoteži, pa prema tome bez posebnih želja, u pogledu dominacije, jednog u odnosu na svoj drugi raznopolni aspekt. Ali kada je upoznao sve životinje i dao im ime, i time stekao vlast nad njima (“I ti æeš biti gospodar svemu èemu daš ime, nad svakom živinèetu i svakoj ptici nebeskoj i svakoj zveri poljskoj”, Zohar), pa i pravo na polno opštenje sa njima, ubrzo sa razoèarenjem shvata da životinje ženke ne mogu zadovoljiti njegove želje, jer ni po èemu ne pripadaju njemu veæ svojim životinjskim muškim parovima, izgubivši svaku unutrašnju vezu sa svojim ženskim uravnotežujuæim duhovnim aspektom, dolazi do poražavajuæeg saznanja da je ostao samo èovjekoliko muško ali bez svog otjelotvorenog i izdvojenog komplementarnog para kraj sebe, u vidu ženke sliène njemu, sa kojom jedino u jedinstvu može postati celovito Jedno.
Dakle, prema tim drevnim religijskim spisima, Adam je bio ispunjen mislima ljubomore na životinje zato što imaju seksualne odnose, i èine u potpunosti cjelovito Jedno, za razliku od sebe samog, pa je i on želeo da mu Bog stvori nešto slièno njemu, a pogodno za “pražnjenje”. I Bog stvori LILIT! Sigurno ste èuli sve i svašta o Lilit, uglavnom po nešto dobro, pozitivno što se prièalo i prièa, i mnogo toga lošeg, negativnog, morbidnog i da ste, sve u svemu, kako bi se reklo potpuno izgubljeni, jer nemate pojma šta da mislite o njoj.
Iako je Lilit spiritualna realnost veæ nekoliko hiljada godina, a njeno prisustvo u životu èovjeka osjeæa se sa nesmanjenom snagom sve do današnjih dana, njeno prvobitno porijeklo obavijeno je velom tajne i nalazi se u dubokoj tmini istorije. Neki vjeruju da je nastala iz haosa, ili sama iz sebe, slièno kao Geja. Od svih mitova u jevrejskoj mitologiji, nijedan – izuzev onog o Mojsiji – nije tako životan do današnjeg dana kao mit o Lilit. Èitajuæi Bibliju, veæina èitalaca svoje asocijacije po inerciji projektovaæe na Adama i Evu. Meðutim, ukoliko èitalac nastavi da pažljivije prati dalji nastavak kazivanja iz 1. glave starozavjetne knjige Postanje (Genesis), doæiæe u situaciju da prepozna dvije verzije o “èoveku samom” i stvaranju “druga prema njemu”, koje suèeljene jedna drugoj mogu u prvi mah da deluju zbunjujuæe. Prema prvoj verziji, Prvi èovjek i Prva žena stvoreni su istovremeno (“I stvori Bog èovjeka po oblièju svojemu po oblièju Božijemu stvori ga; muèko i žensko stvori ih”,1. glava Postanja, 27) te, prema tome, imamo u samom aktu stvaranja èoveka istovremeno pojavu dva raznopolna biæa, stvorena nezavisno jedno od drugoga “ni iz èega” (Creatio ex nihilo) ili “praha zemaljskog”, koji je sam po sebi ništa, sve dok ga Božija promisao ne dotakne. “A stvori Gospod Bog èovjeka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni; i posta èovjek duša živa”, 2. glava Postanja, 7. Bog stvori po “svojemu oblièju” Prvobitni ljudski par, da parafraziramo Sveto jevanjðelje po Jovanu, behu oni “Koji se ne rodiše od krvi, ni od volje tjelesne, ni od volje muževljeve, nego od Boga”. Èovek je, prema tome, djelo Božije, duboko osmišljeno i logièno, koje imanentno u sebi nosi Božiju poruku i svoju ulogu na zemlji. I tu je kraj, prestaje sve, dalje se nigde ne govori o tom paru.
Treba da znate da je Lilit prva žena, ona koja je odbila da bude Adamova sluškinja. Prema popularnom mišljenju, ta prièa je dokaz da je ona u poèetku bila boginja ili u krajnjem sluèaju aspekt velike boginje, koja je demonizovana zbog svoje želje da bude nezavisna žena ili bar ravnopravna muškarcu, protivno Božjoj promisli o dominaciji muškog nad ženskim principom. Jer oèigledno je da je Lilit kao žena za Adama bila samo objekt njegovih primitivnih želja za tjelesnom nasladom, i ništa više od toga. Ona odbija bilo koji oblik zavisnosti i vezivanja za jednog muškarca – Adama. Ne znam, mada, veæina rezonuje i smatra da je Adam, kao prvi muškarac, kao takav simbol oèinstva i patrijarhata, kao što se Eva smatra simbolom majèinstva i najveæe ljubavi na svijetu – majèinske. Dok jedna od legendi tvrdi da je Lilit “odbila da leži u misionarskoj pozi”, te “da je uvek htela da bude na vrhu” – što u suštini održavava njihov stvarni odnos, jer mu je Lilit govorila:”Pošto smo stvoreni od iste prašine, ti i ja treba da budemo jednaki”. Adam i Lilit se jednostavno nisu slagali. Tim neslaganjem sa Adamom kao i življenjem jednoliènim životom, Lilit je izgubila strpljenje, rekla ime onog èije se ime ne sme naglas spomenuti – napušta Adama – i tu poèinju njene muke.
Prema najrasprostranjenijoj verziji, Lilit odlazi na Crveno more, u dubinu demona podzemlja, Bog je protjeruje iz Raja, a potom šalje tri anðela (Sennoi, Sansanu i Samanguluf) da je ubijede da se vrati Adamu, ili æe Bog svakog dana ubiti stotinu njene dece. Èuvši to, pobjesnela je i rekla anðelima da prenesu Bogu da se zaklinje da æe “nanositi bol” svakom novoroðenom muškom detetu od samog dana roðenja na Zemlji, a ženskom do dvadesetog dana po roðenju. Obeæala je da æe poštedjeti svako dete koje nosi amajliju na kojoj su ispisana imena anðela. I danas se ta amajlija koristi: èak se nabave èetiri amajlije i stave u èetiri kraja sobe ako se dijete “smeši u snu” – što se tumaèi kao uticaj Lilit. Pošto odbija da se vrati Adamu, Bog je proklinje.
Još smo kod naj - verzije: ona se ipak inkognito vraæa u Raj i zatièe Evu, koja je stvorena od Adamovog rebra, a ne od prašine kao Adam i ona. Prema ovom vjerovanju, Lilit je, a ne Lucifer, nagovorila Evu da zagrize jabuku sa Drveta Saznanja. Lilit je mislila da æe Eva primiti mudrost i znanje i na neki naèin postati bolja žena za Adama. Jer Lilit je, ipak, stvorena kada i Adam i Adama je mnogo voljela. Meðutim, zna se šta se desilo nakon Evinog fatalnog ugriza! O tome neæemo. Dalja sudbina Adama i Lilit ostaje zagonetna i ostavlja prostora za nagaðanja. Ali svakako nastavljam tok prièe o drugom paru Adamu i Evi. Prema drugom kazivanju, stvaranju žene je prethodilo stvaranje muškarca, koji je, u trenutku nastajanja, oèigledno bio androgine prirode, dakle dvopolno biæe, slièno svome tvorcu, mada to Biblija eksplicitno nigdje ne kaže, ali se takav zakljuèak nameæe kao logièan u slobodnijem promišljanju ili nasluæivanju. U poèetku je postojalo dvopolno Jedinstvo. Tek kasnije je prvobitno dvopolno biæe razdvojio Bog na dva razlièita pola, sudbinski im predodredivši da se traže cijeloga života, kako bi se jednom ponovo spojili i opet postali cjelovito Jedno. ”Zato æe ostaviti èovjek oca svojega i mater svoju i prilijepiæe se k ženi svojoj, i biæe dvoje jedno tijelo.”(2. glava Postanje, 24). Biblija ta dva biæa poznaje kao Adama i Evu. Pravovjerni Jevreji i hrišæani prihvatili su tu drugu verziju kao zvanièan stav vjere. Èinjenica je da hrišæanske crkve, poduèavaju vjernike o stvaranju prve žene (Eve), posebno istièu drugo kazivanje – odnosno stih 22 i 2. glave Postanja, gdje se najprije Stvara Adam (u jevrejskom imenica Adam se èesto koristi kao generièki naziv za sva ljudska biæa, bez obzira na rasu i pol) iz praha zemlje, a tek potom, u toku njegovog sna, Eva iz Adamovog rebra, dakle iz materije drugog porekla. Sve ostale raznolike tekstove koji govore o postanku èovjeka na drugaèiji naèin hrišæanske crkve proglasile su za jeres, utoliko prije što je veæina apokrifnih spisa bila napisana poslije jevanðelja Novog zaveta (Jevanðelje po Tomi ili Jevanðelje istine, na primer.)
Fatalni Evin “ugriz” (kao i sama Eva kao Eva) stvara apsolutni i definitivni odbojni stav Lilit, njena mržnja iz dna duše prema Evi, zbog slabosti koje je Eva imala (mutavica, utvara, nevinašce…) Drugo, Sporedno, Nebitno, Sekundarno biðe. Još jednom Bog proklinje Lilit, ovaj put za sva vremena, i od tog vremena pa na ovamo Lilit ostaje otpadnica, demonica, vampirica… Prema jednom verovanju kada je drugi put Lilit otišla od Adama nova Božija kazna je poznanstvo s Zevsom.
Iz kog vremena datiraju legende o njoj po tome što njeno ime vodi porijeklo od sumerske reèi Lil što znaèi vjetar, a ne od reèi Laylah, što znaèi noæ. Oko njenog ljubavnog života postoje razlièite, kontradiktorne teorije – po jednom mitu bila je sterilna i osim ubijanja djece, noæu napada mlade, nevjenèane muškarce u potrazi za njihovom krvlju i sjemenom. Po drugom mitu, Lilit je dobila krila i odlepršala u pustinju gde se udaje za Samaela i raða dvoje žensko dece kojima se odmah po roðenju pripisuje zla, demonska, magijska svojstva i atributi, a opet ovaj drugi mit ima i drugaèiji kraj gde raða Samaelu stotinu djece na dan. Po treæem mitu, posle proklestva, odlazi u pakao i vodi ljubav sa demonima – noæu pohodi ovaj svet u obliku prelijepe vampirice, kao krilato biæe, nifomanskih tedencija “izuzetno lepog ženskog lica i zavodljivog pohotnog tela od pupka nagore, sa upadljivom dugom i divlje razbacanom gustom crnom ili crvenom kosom, usana crvenih kao krv”, èija je zavodnièka aktivnost, vezana iskljuèivo za tminu noæi. Ne treba da èudi što je nakon izgnanstva iz Raja Lilit prešla na najtamniju stranu onostranog. I njeno, destruktivo zavoðenje muškaraca, vampirsko ponašanje sukube, i veštièije ubijanje dece. Kada se suoèi sa èovjekom zauzima aspekt božanske kurve ili, psihološkim jezikom, aspekt zavodnièke anime. I teško muškarcu na koga se ustremi želja prelepe Lilit. Tu nema odbrane, još manje želje za odbranom. Lilit neodoljivom snagom privlaèi k sebi muškarca, koga je odabrala za svoju žrtvu. A sa ženskog aspekta Velike majke koja je bipolarna, arhetipska figura, i koja uvijek u sebi istovremeno sadrži aspekt hraniteljice, zaštitnice i, s druge strane, figuru strašne majke, one koja proždire decu, a koja se sama odvojila od majèinske figure, u toku kasnijeg razvoja svesti. Vijekovima su magici i adepti prizivali neki od oblika njenog imena prilikom invokacije: Ona nastavlja da živi u paganskoj, hinduistièkoj (naroèito tantrizam, gde se Lilit smatra zmijolikom boginjom iskonske ženske energije zvane kundalini), budistièkoj religiji, islamskom folkloru, raznim kultovima i ceremonijama, u kojima je Lilit uvijek u vrhu hijerarhije Bogova i jedna od najvažnijih boginja. Još su stari Egipæani razdvojili i vrlo dobro poznavali razliku izmeðu fizièkog (animalnog) i duhovnog (mentalnog), gde se Lilit pojavljuje kao moæna mraèna figura, jakog karaktera i izuzetnih “fizièkih predispozicija”, sasvim negativog predznaka, dok je Hindu vernici slave kao boginju radosti, tjelesne ljubavi i aktivne seksualnosti, neobuzdane životne energije… Naroèito interesovanje za nju pokazuje Carl Jung koji se, kao i Siegmund Freud, uhvatio u koštac sa nemoguæim zadatkom objašnjavanja ženske liènosti. Kažu da se pred kraj života u potpunosti posvetio toj temi. Njegovi mnogobrojni uèenici i nastavljaèi njegovog rada takoðe su se bavili ovom problematikom. Jedan od njih je i Siegmund Hurwitz, kojem polazi za rukom da napiše sveobuhvatnu knjigu o Lilit (Lilit-prva Eva). Za taj poduhvat mu je trebalo trideset godina. Preporuèujem knjigu “Lilit ili mraèna majka” koju je napisao Jacques Bril. U knjizi se akcentuju dva arhetipski suprotna tipa žene: žena – majka (Eva) i žena – Lilit. Zatim se fragmentarno pojašnjavaju pojedine kategorije i ulazi u vrlo složenu materiju definisanja i sastavljanja Lilit temperamenta i osnovnih karakteristika njenog nikad dovoljno istraženog personaliteta. Kao da cjelovita prièa o Lilit i ne postoji! Ali ovi stihovi zasigurno odslikavaju psihološu definiciju vjeène Lilit, koja je manje-više prisutna u svakoj Ženi:
“Jer ja sam prva i poslednja,
Ja sam poèastvovana i prezrena
Ja sam kurva i svetica,
Ja sam supruga i devica…
Ja sam ona èije je venèe velièanstvaeno,
a ja nisam uzela muža…
Ja sam mati i kæi…
Ja sam nerodkinja i mnogi njeni sinovi…
Ja sam bestidna i stidna.
Ja sam budalasta i mudra…
Ja sam snaga i ja sam strah…
Ja sam bezbž`na i ja sam ona èiji je Bog veliki,
Ja sam muško-žensko biæe koje nosi u sebi žensko…
Ja sam tišina koja je neshvatljiva
ja sam izricanje mog imena.”
Težite uvek onoj strani Lilit koja traži podjednaku slobodu da se kreæe, menja i da bude svoja; da živi i razvija se kao slobodno biæe ali da se samoprevazilazi; da integriše slobodu, pokret, snagu, nezavisnost, samoodgovornost i nagonsko ponašanje.
|
priredila Edita Dautoviæ
Posjeta : 2247 |
|
|
|
|
Home
Grad
Drutvo
Ekonomija 
Kultura
Sport
(O)pozicija
Glas GradjanaPG
O nama
Marketing
Mali oglasi
Droga nikad 
Kultura
Nauka i tehnologija 
E-dopisnik
Ankete
Komentari
Prikazi
Savjeti
Zanimljivosti 
Zabava 