|
|
| |
| 2 | | | Knjiga za ovu sedmicu - Kristina de Pizan "Grad Žena" | | Èarobni svijet tri gospe! |
 ”Grad Žena” uvodi èitaoca u uzbudljivu zemlju istorijskih èuda, odakle dolazi svjetlost. Ugledaæete tri krunisane gospe veoma visokog ugleda… – Gospu Razumnost, Gospu Isparavnost, Gospu Pravednost. Jednostavno, divna, otmena, neodoljiva knjiga.
U pustinji apatije, kada su nestale, sluèajno ili namerno, izgubile se prave vrijednosti i kada je sve svedeno na mjeru – interes; kompromis, tolerancija, pravednost, ravnopravnost samo su rijeèi koje lebde sa usana sagovornika/ca u prazno, brisani prostor i ništa više, moralnost je jako kompleksna stvar okruženja da li “javne” ili “private” sfere… teško je ukratko sabrati sve utiske o Kristini de Pizan i njenom delu ”Grad Žena”, posebno ako vam se knjiga svidi.
Misli sadržane u Mateovoj knjizi poèele su opsjedati Kristinu, ”iako se sadržaj nije uèinio ni malo prijatnim za nekog ko ne voli klevetanja i pošto niukoliko nije doprinosio jaèanju morala i vrline, uzevši u obzir i nepristojan jezik” knjiga je bila odložena. Ali crv nemira Kristini glavnoj ”junakinji” - naratorki (da ne bude zablude, da su sve žene u ”Gradu Žena”, glavne, podjednako važne i znaèajne) nije davao mira. Pitala se ”koji su mogli biti uzroci i razlozi koji su tolike muškarce nagnali, uèene i druge, da tako loše govore o ženama i da kore njihovo ponašanje bilo govoreæi o njemu, bilo pišuæi o njemu u rasparavama i spisima. To nije sluèaj samo sa jednim ili dvojicom muškaraca, i nije reè samo o Mateolu, koji èak ne bi ni mogao da se svrsta meðu uèene, jer je njegova knjiga samo ruganje, naprotiv ne postoji tekst koji nije takav u celosti. Filozofi, pesnici i moralisti, spisak bi bio jako dug, izgleda kao da svi u glas govore s ciljem da dokažu da je žena u potpunosti loša i naklonjena poroku.”
Nekoliko pitanja postavljenih u prvom poglavlju, zbunjene, ranjene, tužne, zaslijepljene Kristine obuzete gaðenjem i užasom neznanja, preziruæi prvo samu sebe, pa onda èitav ženski rod, kao da je priroda izrodila monstrumkinje - ”O, Gospode! Kako je to moguæe? Kako da verujem, a da ne pogrešim, da je tvoja bezgranièna inteligencija mogla stvoriti nešto što nije u potpunosti dobro? Nisi li stvorio ženu po sopstvenom nahoðenju? I nisi li joj podario sve sklonosti koje si poželeo da ona ima? Jer, zar bi bilo moguæe da se ikada prevariš? A ipak ima tako mnogo teških optužbi, toliko hapšenja, suðenja, osuda usmerenih protiv nje! Ne mogu da shvatim toliku zabludu. A ako je taèno, Gospode Bože, da je žena prepuna tih gnusoba, kao što mnogi tvrde - a pošto ti sam kažeš da je istina ono oko èega se nekoliko svedoèenja poklope, onda to mora da je taèno. Avaj! Bože moj! Zašto nisi uèinio da se rodim kao muško kako bi moje sklonosti bile u tvojoj službi, kako se ni u èemu ne bih varala i kako bih posedovala tu besprekornu savršenost koju muškarci kažu da poseduju! Ali pošto ti to nisi želeo, i pošto tvoju dobrotu nisi razvio do mene, oprosti mi na slabostima koje ti pokazujem dok te služim. Gospode Bože, udostoji se da ih primiš; jer sluga koji prima najmanje od svog gospodara, najmanje je dužan da mu služi.” - kapije su ovog romana.
|
Edita Dautoviæ
Posjeta : 2213 |
|
|
|
|
Home
Grad
Drutvo
Ekonomija 
Kultura
Sport
(O)pozicija
Glas GradjanaPG
O nama
Marketing
Mali oglasi
Droga nikad 
Kultura
Nauka i tehnologija 
E-dopisnik
Ankete
Komentari
Prikazi
Savjeti
Zanimljivosti 
Zabava 