 ReĆØi piÅ”e ruka moja,
reĆØi smiÅ”lja glava luda,
u ludnici bludnica sam!
Kilometri dele ā
ne dele, ako dele sad,
posle možda neƦe,
hoƦe, neƦe, ako ipak hoƦe
spremna biti ā ja sam!
Želeti te
u viktorijansko doba
ozloglaÅ”ena razvratnica ā
to menja stvar,
plutam barkom sadaŔnjosti,
ne nadam se raju posle smrti.
Želeti te
kao Ŕto sigurna sam želiŔ i ti mene,
momenti oĆØajanja moji,
kriza doba i vremena tvog
āpodoĆØnjaci do stomaka,
stomak do kolena,
a kolena klecajuā.
Ona nikad neƦe
Znati,
Hteti
ljubiti ā kao ja.
Ne voliÅ” je! Znam!
Znam, ne voliÅ” je!
Jasno mi je!
Ne voliÅ” je!
Lepa nije ni malo.
ZaplaĆØi za njom,
zaplaĆØi za mnom
u ovoj dugoj noƦi
bez kraja i izlaza.
Sve
Ŕto
živi,
diŔe,
hoda
neki
peĆØat
ima.
Kilometri razdvajaju
naŔe
duŔe
sirote.
BudiÅ” se pored nje.
Ne smeta smi sve dok sam
slepa,
luda,
lepa,
bludna,
dok ti stanujeÅ” kao jedini
stanovnik moje
glave,
dok živiŔ u meni
u
srcu,
duŔi,
venama,
u
pesmama.
Ja
postojim,
ja
živim
nesposobna za promene ā ja sam!
Tvoj svet,
njen svet,
moj svet,
sve je to
ista
ludnica
trenutka
postojanja
muŔkarca i dve žene.
|
Home
Grad
Drutvo
Ekonomija 
Kultura
Sport
(O)pozicija
Glas GradjanaPG
O nama
Marketing
Mali oglasi
Droga nikad 
Kultura
Nauka i tehnologija 
E-dopisnik
Ankete
Komentari
Prikazi
Savjeti
Zanimljivosti 
Zabava 