 Dobih krila anðela,
uzletih,
vinuh se nebu,
ne dajuèi vremena
proleæu našem
da izdahne na tvom
ili mom dlanu
i odnese sve naše želje,
ljutnje male
za gore èarne
i oblake plišane.
Peku me suze
koje bez najave
naviru na oèi.
Žene ostaše
da stoje u stroju
pravilno rasporeðene.
Njihova leða, velovi,
nizovi ploènika –
sve poèinje da pliva
kao da se topi.
Suze mi klize niz lice.
Uz te tužne melodije
teške,
muène,
osobene,
suzom okvašene,
rodiše se reèi
meni, odnekud, znane,
razložne,
muzikalne...
|
Home
Grad
Društvo
Ekonomija 
Kultura
Sport
(O)pozicija
Glas GradjanaPG
O nama
Marketing
Mali oglasi
Droga nikad 
Kultura
Nauka i tehnologija 
E-dopisnik
Ankete
Komentari
Prikazi
Savjeti
Zanimljivosti 
Zabava 