 Sledila sam mraĆØnim ploĆØnicima
ka žuboru vode,
ostavljajuƦi iza sebe sveto mesto.
Vetar je uleteo nenajavljen
i poĆØeo se meÅ”ati sa prostorom
u kojem nije moglo niŔta da se vidi,
a brzinu koraka
nisam mogla da procenim
i ĆØinilo mi se da istovremeno
jeĆØi smeh nekakav,
pogrebno lelekanje
i moji koraci.
Imam oseƦaj
da me neko prati,
da ide za mnom u stopu,
sasvim blizu,
i da me gotovo dotiĆØe.
Ćak i da je lepo vreme
niÅ”ta mi ne bi znaĆØilo,
bitno je da su mi
otvorene oĆØi i duÅ”a.
Uskoro Ʀete moƦp osluÅ”nuti kako
mora, okeani, reke, potoci,
izvoriŔta i vodoskoci
glasno žubore,
jer moja duŔa posta
vodoskok žubora...
|
Home
Grad
Drutvo
Ekonomija 
Kultura
Sport
(O)pozicija
Glas GradjanaPG
O nama
Marketing
Mali oglasi
Droga nikad 
Kultura
Nauka i tehnologija 
E-dopisnik
Ankete
Komentari
Prikazi
Savjeti
Zanimljivosti 
Zabava 