Five W PG - E-glasilo gradjana Podgorice

Brze činjenice

Glas GradjanaPG

O nama

Anketa

Pretraži

Marketing

2
PriĂ¨a sedmice - Milutin NedeljkoviĂ¦ (1931. â€“ 2008.)
Bele Ă¨ekaonice
(Dragoslavu MihajloviĂ¦u) Te duge, iscrpljujuĂ¦e dane, opervaĹľene skupocenim Ă¨ipkama leda isnega, moj otac je uveliko pripadao, tamnoj sferi razoĂ¨arenja najteĹľe vrste. TuĹľnom konvoju zimskih haluicidnih dana, otac je dodavao svoje kasne, veĂ¨ernje izlaske, pune opasnosti i njegovog bolesnog i sumornog nadahnuĂ¦a. Cilj tih oĂ¨evih riskantnih izlazaka, za njegove olinjale godine, bile su teĹˇko osvojive, periferijske bele Ă¨ekaonice. HodajuĂ¦i trapavo po armiranom telu, hladne zimske noĂ¦i, otac je upadao u zamrĹˇene lavirinte, isprepletanih uliĂ¨ica, boreĂ¦i se crnim virovima mraka, s metlama severnog vetra, urezujuĂ¦i prit tom, po svom napetom lic, grube polucrteĹľe zastraĹˇujuĂ¦ih arabeski. PolusruĹˇene i zaboravljene, oĂ¨eve bele Ă¨ekaonice, veĂ¦ su godinama okruĹľene, bujnim vrtovima gradskog smeĂ¦a. Preko leta, One su ponoĂ¦na staniĹˇta, gukavih i leproznih ptica, koje u u svetla sunĂ¨ana jutra, prljaju dreĂ¨eĂ¦e fasade zgrada, minijaturne trgove prepune jalovih perunika, nafrakane izloge manufakturnih trgovina, crveni Ĺˇpicasti skver ukraĹˇen gipsanim poprsjima greĹˇnih proleterskih voĂ°a â€“ svu tu jevtinu graviru grada, polivenu Ĺľutim mlekom avgusta. U zimskom sneĹľnom periodu, te Ă¨ekaonice su gusti povrtnjak zaraze i razvrata. NoĂ¦na su pribeĹľiĹˇta luĂ¨kim kurvama. Skitnicama s tvrdim kamenim licem. Podrpanim prosjacima dirljive nakaznosti. Krhkim i kao papirnatim prodavaĂ¨icama veĹˇtaĂ¨kog cveĂ¦a za mrtve. Degradiranim herojima revolucije. BuĂ¨nim i nepriznatim gradskim pesnicima â€“ svom tom skupu izvikanih ljudi, koji su ludilom gradske hijerarhije, bezduĹˇno pretvoreni u dronjavu biĹľuteriju zimske ponoĂ¦i.. Tom eĹˇalonu kurvi i odrpanaca, svim svojim uzburkanim biĂ¦em, s posebnim nadahnuĂ¦em, pridao je i moj otac... OĂ¨eva noĂ¦na bdenja u tim belim Ă¨ekaonicama, snaĹľno je podrĹľavao, svojom lukavom sugestivnoĹˇĂ¦u, gospodin Evans. Gospodin Evans, ko je to? Puna bolne usamljenosti, moja majka Pandora Rajfalovska, unajmila je Ĺˇarmantnu skitnicu, Evansa, za vrtlara naĹˇeg zakorovljenog, prostranog vrta. U zapljuskujuĂ¦im talasima Pandorine depresivnosti, taj pokvarenjak, vrtlar Evans, znalaĂ¨ki je stiĹˇavao njene napade nemire-vulkan eruptivnih strasti- koji se brzinom bleska, Ĺˇirio njenim godinama netaknutim telom. Poluosedela i polusklerotiĂ¨na majka Pandora, sa eksplozivnom straĹˇĂ¦u zaljubljene Ĺˇiparice, predavala se sva, Evansovim nezajaĹľljivim erotskim prohtevima. Trulo seme Evansove plodnosti, vejalo je po majĂ¨inoj utrobi kao prezrelo seme belog sleza. VireĂ¦i kroz Ĺˇuplji polumesec kljuĂ¨aonice, na vratima Pandorine sobe, ukazala mi se slika njezine greĹˇnosti, - ludaĂ¨ka slika Evansovog balansiranja-nad Ĺľutim od sala Pandorinim talasastim trbuhom.Ăulo se i bolno tkanje Pandorinog pauka i nesnosni Ĺˇkrgut, Evansovih veĹˇtaĂ¨kih zuaba. VraĂ¦ajuĂ¦i se ujutru sav ushiĂ¦en, sa svoje ponoĂ¦ne ekskurzije, natovaren mekanim bremenom sneĹľnog trnja, otac je tiho kao tat, ulazio u svoj slepi sobiĂ¨ak pod stepeniĹˇtem, ne zakljuĂ¨avĹˇi vrata za sobom. UĹˇavĹˇi za njim u sobu, sav oĂ¨ajan, ispriĂ¨ao sam mu o Evansovom posedovanju Pan dorinog tela. IstresavĹˇi sneg sa svog poderanog zimskog kaputa, otac je tu igru omatorelih leptira, okarakterisao ovako: - Ne uzbuĂ°uj se zbog toga. Gospodin Evans, poseduje nadprirodnu, lekovitu moĂ¦ u svojim Ĺľilama. Bolni grĂ¨evi u Pandorinom telu, sasvim Ă¦e iĹˇĂ¨eznuti njegovim dodirima!... Sva raĹˇĂ¨upana i joĹˇ topla od tih, Evansovih dodira, na vratima oĂ¨eve sobe, u tom tamnom udubljenju, pojavljivala se majka Pandora. Njen neĹľni filigranski glas, nepogreĹˇivo se trudio, da prikrije svaki trag njene greĹˇnosti: - Te bele Ă¨ekaonice, jednom Ă¦e ti doĂ¦i glave! Razmisli dragi, Ĺˇta Ă¦e se posle desiti sa nama!... Ihtijana, najstarija luĂ¨ka kurva, od svih tih demoliranih ljudi iz belih Ă¨ekaonica, najviĹˇe je oboĹľavala moga oca. Do ganute posluĹˇnosti, sluĹˇala je melanhoniĂ¨na oĂ¨eva seĂ¦anja, o njegovoj proĂ¦erdanoj mladosti, po zaguĹˇljivim blago osvetljenim krĂ¨mama, po uznemirenim veĂ¨ernjim lukama, po raskoĹˇnim burĹľujskim vrtovima, punih zvonkih kikota goliĹˇabih plesaĂ¨ica, pod pozlaĂ¦enom kroĹˇnjom ljubomornog meseca. Ne zna se, da li je moj otac imao, dubljih telesnih dodira sa Ihtijanom, ali se pouzdano zna, da je on, najĂ¨arobnije svoje snove, isanjao na Ihtijaninim krupnim grudima, kao na velikim pernatim belim jastucima. Iz takvog, jeddnog maĂ°ijskog sna, moj otac se viĹˇe nikada nije probudio!... ProroĂ¨anske reĂ¨i majke Pandore, upuĂ¦ene ocu onda, na vratima njegove sobe, sasvim su se obistinile:Pandora Rajfalovska, izdahnula je u najteĹľim mukama, pri poroĂ°aju na psihijatrijskoj klinici. Iz njene izrovane utrobe, izvuĂ¨ene su, dve mrtve srasle devojĂ¨ice, bez udova i bez ruku! Vrtlar Evans, taj prevejani hohĹˇtapler, poĹˇto je prethodno izgubio naĹˇu kuĂ¨u na karte, stradao je od noĹľa u ljutoj tuĂ¨i sa ciganima. A ja sam, noĹˇen oĂ¨evim genima, posta najmlaĂ°i ĹˇtiĂ¦enik belih Ă¨ekaonica! O, BoĹľe, hoĂ¦u li i ja umeti, da na grudima neke Ihtijane, sanjam tako Ă¨arobne snove, kao moj pokojni otac?...
Posjeta : 1976