Five W PG - E-glasilo gradjana Podgorice

Brze činjenice

Glas GradjanaPG

O nama

Anketa

Pretraži

Marketing

1
PriĂ¨a sedmice - Milutin NedeljkoviĂ¦ (1931. â€“ 2008.)
Vihor
Samo sam slutila:kuda stiĹľu Romi, koje vihor odnosi u kovitlac, jednog po jednog sa zemlje! Rangel, moj muĹľ, znao je viĹˇe o tome. - Vihor je snaĹľni roĂ°ak! Njega Ĺˇalju naĹˇi daleki preci, da nas pronaĂ°e, i ponovo vrati u naĹˇu daleku zemlju, koju smo odavno, bez razloga napustili! Vihor je do sada, preselio i dobar deo mog romskog naroda. Preselio je i Rangela i naĹˇu decu. Oni su sada na sigurnom. U svojoj su zemlji! U daljini se ne vidi, srebrni trag praĹˇine, kako se sa zemlje, kao Ĺˇiroki stub vode, podiĹľe visoko u nebo. To vihor dolazi po mene! Trebao je to mnogo ranije da uĂ¨ini. Ali, dobro je Ĺˇto se i sada setio. KonaĂ¨no Ă¦u biti slobodna i sretna. BiĂ¦u sa svojima i radovaĂ¦u se! Moram brzo pronaĂ¦i svog gazdu, i reĂ¦i mu da odlazim. NeĂ¦u traĹľiti da me isplati! Moj gazda, kada mu se pomene novac, poĂ¨ne da duva kroz nozdrve kao razjareni bik! Nemam vremena otiĂ¦i u daleka praĹˇnjava polja, pod ĹˇeĂ¦ernom repom, da bih se pozdravila sa svojima. Oni Ă¦e me, nadam se, razumeti! BiĂ¦e beskrajno sretni, kada me budu videli kako letim! MahaĂ¦e mi za sretan put, dok me vihor, iznad njihovih uzdignutih glava sa suznim oĂ¨ima, bude njihao kao perce! Ĺ˝ao mi je, Ĺˇto ovaj vihor nije toliko jak, da joĹˇ nekog od njih ponese sa sobom! Kroz mesec, kroz godinu, vihor Ă¦e ih sve preseliti!Tda Ă¦emo svi biti skupa u naĹˇoj velikoj zemlji! Tamo nas veĂ¦ Ă¨ekaju tople, zidane kuĂ¦e, sa Ĺˇirokim prozorima i jakim Ĺľeleznim vratima. U naĹˇoj zemlji moĂ¦i Ă¦eĹˇ, slobodno da grdiĹˇ, sve ove ljude ovde, koliko hoĂ¦eĹˇ, a da te niko ne kazni zbog toga, ako te i Ă¨uje! To Ă¦e biti pravi raj na zemlji, a ne gore na nebu, u Ĺˇta veruje moj gazda! Eno mog gazde, kako trĂ¨i, da se zakljuĂ¨a, u svoju betonsku kuĂ¦u sa rebrima od Ă¨elika. On dobro zna, da nema tako jakog vetra, koji bi mogao da podigne u vis, njegovu snaĹľmu kuĂ¦u! Aako bi se to desilo, gazda-prevarant, naĹˇaĂ° bi hiljadu naĂ¨ina da se izvuĂ¨e! Eno i njegovog ostarelog psa, kojeg je obuzelo slepilo! NemoĂ¦nu Ĺľivotinju, Ă¨im je izgubila vid, gazda je grubo odjurio iz naselja! Sad ju je uĹˇlaĹˇio vihor, i ona pokuĹˇava da pbegne sa blage uzviĹˇice. Nasumice krivuda. Sudara se sa Ĺˇibljem. Ăujem je kako bolno uzdiĹˇe. Tako bolno uzdiĹˇe, kao da to uzdiĹˇe poslednji put! Dobro je Ĺˇto se Ĺľivotinja, zavlaĂ¨i u zaklon, u Ĺˇiblje. Da je ostala na Ă¨istinu, vihor bi je zgrabio. Kao zrno peska, oduvao bi je u nebo! Psi, isto kao i ljudi, kada ostare i oslepe ne trebaju viĹˇe nikome! Sklanjaju se u stranu, i duboko pate!... Vihor je veĂ¦ stigao! Ăujem kako Ĺˇkripe Ĺľile snaĹľnog drveĂ¦a. Talasi praĹˇine zapljuskuju naselje. Krovovi naĹˇih skloniĹˇta, bele se kao da su zavejani snegom. Vihor me podiĹľe i ja odlazim! Zaklapam uplakane oĂ¨i i, predajem se lepom snu!...
Posjeta : 1934