|
|
| |
| 3 | | | Prièa sedmice - ekskluizivno - poglavljejoš neobjavljenog romana | | `Zatvorenih ociju` - sedmo poglavlje |
 ´´Kako je ovo bila luda vožnja!´´
Ilija se veselio i uživao u stvarima koje mu je prireðivala prijateljica.Žena za volanom je smišljala kako da nastave provod,jer noæ je duga,a njen prijatelj nestrpljiv.
´´Èemu taj osmijeh na vašem licu?´´
´´Upravo sam se sjetila da imam nešto da ti dam.´´
Izvadila je rokovnik srednje velièine i pokazala ga Iliji.
´´Ja æu nastaviti da prièam svoje prièe samo ako ti budeš zapisivao.´´
´´Zašto?´´
´´Zato što se ja ne usuðujem da ih prenosim na papir.Pisane mojim rukopisom izgledaju bezvrijedno.´´
´´Onda u redu.Rado æu to uèiniti.´´
Ilija se zagledao u rukopis njegove prijateljice.Bio je užasno ružan i sve je izgledalo neuredno.Pisac se primakao i pogledao u papir.To je bio njegov rukopis.Slatko se nasmijao. Zatim njegova prijateljica poèe polako,umjerenim tonom:
~´´ Pogledajte onu gospoðicu tamo što sjedi.
-Gdje?
-Tamo kod onog osušenog drveta,sjedi na travi,a oko nje sve samo smeæe.
-Ah,da vidimo je.
Ona se oduševljavala prirodom.Tanko drvo se pružalo iznad nje i svojim još tanjim granama je pozdravljalo.Rukom je dodirivala travu koja je bila bolesna,užasno bolesna.Glavu je naslonila na gume od automobila koje su predstavljale otpad.Dakle,uživala je provodiæi vrijeme na nekom mjestu koje je lièilo na deponiju.
-Gospoðice,šta vi radite tu?
Kana ih pogleda i glavu opet spusti na gume.
-Priseæam se,samo se priseæam.
-A èega to?
-Užasnog djetinjstva.
Priroda je bila mirna kao da je èekala zemljotres,jer obièno sve æuti pred neku katastrofu.Možda ponekad se ispusti suza,ali ovoga puta ni toga nije bilo.
-Zašto niste namazali i taj prst?
Ona pogleda u svoje ruke,devet prstiju je bilo namazano,deseti nije.
-Ja volim kada je tako,ništa ne treba da bude savršeno.Onda nema ravnoteže,savršenstvo je u prednosti.
Tada ona ustade držeæi se rukom za stablo osušenog drveta.
-Doviðenja dragi,eh kako te je bolest savladala.Neæeš preživjeti.Ne,ne vjerujem.
Još jednom ga pomilova i okrenu se da naðe put kojim je trebala da krene.Nije se okrenula na prozivke koje je možda èula,od prevelikih misli zaboravlja stvari.
Sat vremena joj je trebalo da stigne do svog doma.Osjeæala je veliku želju za koraèanjem,za koraèanjem koje dovodi do iznemoglosti.
Kuæa je mirisala na dobru hranu.Ta kuæa nije poznavala glad,ali Kana jeste.
-Voljela bih da je mogu osjetiti ponovo.Oh,Bože šta je to sa mnom?´´
´´Šta se to dešavalo sa njom?Ne razumijem´´,upitao je Ilija i pogledao u parèe papira,lijepo je pisao i sve je stigao zabilježiti.
~´´Godine su klizile niz padinu jedna za drugom,padale,padale u provaliju.Nestajale su u trenutku,bivale zaboravljene.Ah godine,godine.´´
* * *
~´´Na stolu je stajala èaša puna sjeæanja.Nasprem nje èaša puna mržnje,sa lijeve strane èaša ispunjena ljepotom.Kana je gledala u èaj.
-Koju da uzmem?
-Popij ovu koja je ispunjena ljepotom,rekao je momak koji je disao ubrzano prateæi ritam srca.
Ona uze èašu punu mržnje i popi do pola,pa je dade njemu.On se zagledao u teènost koja je šumila u posudi.Kada je vidio dno popio je do kraja.
-Da li se mi sada mrzimo?
-O da,kao i do sada.
Živjeli su zajedno a osjeæali su nepodnošljivost.Kana je pristala na takav život,jer je osjeæala potrebu da se osamostali.Veæ je imala dovoljno godina i usudila se je da napusti Nikovu kæerku,koja je bila veæ starija žena, imala je svoju djecu o kojoj je trebalo brinuti.
-Da li još uvijek plaèeš zbog one djevojke?
-Ne,sada tugujem u sebi.Ne ispoljavam to,jer mi ti uzimaš za zlo svaku suzu i svaki jecaj.
-Eh dragi,ne znaš ti šta znaèi plakati.Juèe sam dok sam sjedjela na klupi u parku ugledala grupu ljudi koji su slavili nešto.Prišla sam im i saznala da obelježavaju dan siromašnosti.To je njihov dan,nekada je bio i moj.Slave sa suzama,plaèu,jecaju a ipak se raduju.Eh,dragi ne znaš ti šta je pravi jecaj,on dolazi iz stopala.Putuje kroz èitavo tijelo i tek se tad ispoljava.Ljubav ne dovodi do pravih suza,ona nosi one lake suze,koje se brzo suše.Ljubav ne traje vjeèno,ona æe proæi,sa njom i jecaji.Eh moj dragi,ti si glup èovjek,ali ipak u sebi nosiš neku dozu inteligencije.Da,baš tako.Ti si shvatio da meni smetaju suze,pa ih više ne prolivaš.A ubrzo æeš shvatiti i da ljubav nije vjeèna pa æeš me se sjetiti.Za tebe ima nade...da,da za tebe ima nade.-
Kana je zatim uzela èašu punu sjeæanja i popila je svu sadržinu.
-Ova mi je baš prijala.
-Ne iznenaðuje me to.Ti si vrlo èudna.Jednoga dana kada nestaneš,na spomeniku æu ti napisati:´´Ovdje poèiva Kana Wild,koja se ugušila u sjeæanjima.´´
-Može,eto vidiš,ja uopšte nemam nikakav problem sa tim.Nego ajde popij ovu poslednju èašu,pa da idemo.
-Ne,ta neka ostane.
Tada su izašli iz te male sobe,a èaša ispunjena ljepotom ostade da sija u polumraku.´´
~Ilija je æutao.Ovoga puta nakon što je njegova prijateljica prekinula da prièa,ništa nije rekao.Držao je hemijsku olovku još uvijek na papiru,oèekivajuæi da se prièa nastavi.
´´Slika je stajala na zidu.A na slici su kao prikovane stajale tri jabuke.Jedna je bila zelena,druga žuta a ona zadnja,najmanja jabuka crne boje.Slikar ih nije odvojio,naslikao ih je kao porodicu koja bi trebalo da zraèi toplinom.Ipak, nekada sam život ne može kontrolisati sudbinu pa se zato jabuke usudiše da se odvoje od sestre.
Jabuka je plakala zbog osjeæanja odbaèenosti i usamljenosti,i ona crna boja se razlila po slici.Izmeðu njih se stvorio zid,crna boja odvoji je zauvijek od sestara.A njoj ostade samo jedan dio tijela,postala je invalid i predmet ruganja.
Kana se primakla slici i poèela ju je analizirati.
-E,ovo sam ja.
Gospoða koja je stajala iza nje okrenula se na taj uzvik.
-Da li želite da kupite sliku?
-Da,ali prvo moram razgovarati sa autorom,želim da ga upoznam.
Gospoða poèe pogledom da traži èovjeka koji je tu sliku naslikao.Kada ga je našla,zamolila ga je da se pridruži Kani.Ona je poèela gubiti strpljenje.
-Dobro veèe,vidim da Vam se dopala moja slika.A to mi je vrlo èudno jer sam pogriješio dok sam je slikao.Razlila mi se ta crna boja ,na veliku žalost nisam mogao ispraviti.Ipak sam je izložio,bez obzira na to.Sada ima drugaèije znaèenje,kada sam je poèeo slikati trebala je odavati toplinu.Ali nije bitno.Htjeli ste me nešto pitati?
-Da,ova me jabuka podsjeæa na mene.Ovaj invalid je u potpunosti meni srodan.Želim da je kupim.
Slikaru se dopalo razmišljanje djevojke,ali nije zanemario ni fizièki izgled.
-U redu,a sada ja Vas nešto želim da pitam.Zašto ste namazali devet prstiju,a deseti niste?
Kana je pogledala u svoje ruke a zatim odgovori:
-Da se ne bi pokvarila ravnoteža,ne mogu Vam to sada objasniti.Hoæu da mi prodate sliku.
-Ja æu Vam je pokloniti,ako prihvatite da popijete sa mnom èaj i objasnite mi ovo u vezi ravnoteže.
-U redu,ali neka ne bude èaj,radije bih nešto drugo.Èaj budi sjeæanja.
Dogovorili su se da se naðu sledeæeg dana u podne.Slikar se radovao sastanku sa zagonetnom djevojkom,a ni Kana nije bila ravnodušna.Htjela je èuti još o predivnoj slici.
~´´Za danas je dosta´´,rekla je gospoða i uhvatila se za volan.
´´Kada æu èuti ostatak?´´
´´Brzo.´´
Krenuli su kuæi,umorni od prièe,zapisivanja,maštanja.
Ilija je pokušavao da zaboravi Kanu,èaj,sliku,ali nije uspio.
´´Zašto nije popila èašu ljepote?´´mislio je u sebi.
Bilo mu je pomalo hladno i radovao se èaju,ali se ipak odluèio da popije kafu.Èaj mu postade mrzak.
Lidija je spavala kada je on stigao.Tome se obradovao jer je htio srediti misli,pokušavao je da zaboravi Kanu.
|
Magdalena Vasoviæ
Posjeta : 1891 |
|
|
|
|
Home
Grad
Društvo
Ekonomija 
Kultura
Sport
(O)pozicija
Glas GradjanaPG
O nama
Marketing
Mali oglasi
Droga nikad 
Kultura
Nauka i tehnologija 
E-dopisnik
Ankete
Komentari
Prikazi
Savjeti
Zanimljivosti 
Zabava 