Five W PG - E-glasilo gradjana Podgorice

Brze činjenice

Glas GradjanaPG

O nama

Anketa

Pretraži

Marketing

0
LiĂ¨ni stav - Povodom zaoĹˇtravanja odnosa sa susedima
Podsvest srpske politike
Srpske vlasti u ciglo nekoliko dana napravile su nekoliko falĹˇ poteza koji prete da umanje kredibilitet mukotrpno steĂ¨en na meĂ°unarodnom planu nakon 5. oktobra. Posebno je baĂ¨ena senka na odlazak predsednika TadiĂ¦a u Srebrenicu. Iz vrha srpske vlasti delovalo je skoro kao sinhronizirano: TadiĂ¦ev poziv Hrvatskoj da se odredi prema zloĂ¨inima poĂ¨injenim nad Srbima u "Oluji", prkoĹˇenje Amfilohija RadoviĂ¦a crnogorskim vlastima, zaoĹˇtravanje drĹľavne politike prema Makedoniji zbog hapĹˇenja vladike Jovana. Prvo, ko Ĺľeli istinsko pomirenje ne treba da proziva druge za poĂ¨injene zloĂ¨ine. Svako treba da brine za svoje grehove, a druge treba prepustiti njihovoj savesti. Tu je i meĂ°unarodna zajednica da procenjuje ko se i koliko proĂ¨istio od zloĂ¨instava poĂ¨injenih u proteklim ratovima. To je spor, teĹľak i bolan proces. Nije lako priznati da na savesti nosiĹˇ masu gnusnih zloĂ¨instava koja je neko poĂ¨inio u tvoje ime. PoĂ¨eci su ipak tu (suĂ°enje u Srbiji za zloĂ¨ine u Vukovaru ili na Kosovu, suĂ°enja u Hrvatskoj za zloĂ¨ine u Splitu, Zadru, Osijeku i drugde). Treba samo ohrabrivati nezavisnost domaĂ¦ih sudova i bez zadrĹˇki odazivati se obavezama prema HaĹˇkom sudu, da se ta suĂ°enja dovedu do kraja. Predsedniku se TadiĂ¦u, mislim nikako sluĂ¨ajno, omaklo da proziva Hrvatsku za "Oluju", Ă¨ime je otvorio Pandorinu kutiju iz koje moĹľe poteĂ¦i viĹˇe neprijatijih istina za Srbiju nego za Hrvatsku. Potrebna je velika drĹľavniĂ¨ka mudrost da se to zaustavi i odnosi vrate u preĂ°aĹˇnje stanje. Drugo, odakle moĂ¦ i ovlaĹˇtenja Amfilohiju RadoviĂ¦u da daje izjave kako Ă¦e SPC podizati bogomolje gde god i kad god bude htela. Da za to neĂ¦e pitati drĹľavu. U kakvoj to drĹľavi mi Ĺľivimo? ZaĹˇto srpska vlast blagonaklono gleda na Amfilohijevo sa verskog trona huĹˇkanje na graĂ°anski rat u Crnoj Gori i na zavaĂ°anje dva tradicionalno bliska naroda. ZaĹˇto premijer KoĹˇtunica, umesto Ĺˇto je spiskove crnogorskih drĹľavljana nosio u Brisel, ne bi, zajedno sa predsednikom TadiĂ¦em, preuzeo na sebe ulogu da ubedi Evropsku unuju u opravdanost osamostaljenja Crne Gore, da ih uveri da veĂ¦e Ĺˇtete po bezbednost regiona mogu nastati spreĂ¨avanjem crnogorskog naroda da se u miru i demokratiji izjasni o svom drĹľavnom statusu. Ne verujem, da Evropa priĹľeljkuje ili da joj je u nekom strateĹˇkom interesu da se jedno, veĂ¦ viĂ°eno krvavo balkansko iskustvo razdruĹľivanja, ponovi. Evropa bi trebalo, na vreme, ne sa zakaĹˇnjenjem kao u nekim ranijim situacijama, sve ostraĹˇĂ¦ene strane u sukobu, bukvalno da natera na mirovanje (svakako sa dosta Ĺˇtapa, i sasvim malo Ĺˇargarepe!). I najzad, ko vodi drĹľavnu politiku prema Makedoniji i Crnoj Gori, srpska vlada ili Srpska pravoslavna crkva? Nije jasno zaĹˇto srpske vlasti nastoje da u oĂ¨ima demokratske Evrope Srbiju predstave viĹˇe kao teokratsku nego kao svetovnu drĹľavu. I Ĺˇto je joĹˇ gore ona se ne libi da asistira nacionalistiĂ¨koj politici SPC. Pretnje ministra IliĂ¦a da Ă¦e prizemljivati makedonske avione sve dok makedonske vlasti drĹľe vladiku Jovana u zatvoru, samo je jedan moĹľda najgrublji vid te asistencije. Srpski izvori optuĹľuju makedonske vlasti da hapse vladiku Jovana zbog verskih ubeĂ°enja. Da li je zbog toga ili moĹľda Ĺˇto je vladika na nedozvoljen naĂ¨in (po zakonima Makedonije) branio kanonsku vlast Srpske pravoslavne crkve u Makedoniji. Trebalo bi jedanput poĂ¨eti da se respektuju teĹľnje makedonskog i crnogorskog naroda da im autokefalnost njihovih crkava upotpunjuje i nezavisnot drĹľave. Trebalo bi veĂ¦ jedanput shvatiti da se odbranom kanonskog jedinstva SPC na prostorima Makedonije i Crne Gore, u suĹˇtini brani poslednji oblik velikosrpskog hegemonizma na balkanskim prostorima. I da su nam vaĹľniji prijateljstvo i poverenje susednih naroda od birokratskog kanonskog jedinstva srpskog pravoslavnog klera. Vlasti involiranih naroda u sukobu treba dobrosusedski da otklanjaju Ĺˇtete svojim graĂ°anima nanete ratovima, da vode politiku normalizacije meĂ°udrĹľavnih odnosa, da Ă¨ine sve ono Ĺˇto vodi istorijskom pomirenju njihovih naroda i ulasku u Evropsku uniju. Pitanja ko je sve i koliko odgovoran za zapoĂ¨injanje ratova, ko je sve i koliko, i pre svega zaĹˇto je Ă¨inio zloĂ¨ine, nisam siguran da bi aktualni, i srpski i hrvatski politiĂ¨ari, bili u stanju da o njima objektivno (bez strasti) rasuĂ°uju i debatuju, a da to ne utiĂ¨e na voĂ°enje dnevne politike. Aktulni politiĂ¨ari, hteli to ili ne, makoliko gledali na sebe kao na demokrate koji gledaju u buduĂ¦nost, nose optereĂ¦enja proĹˇlosti, ne mogu iz te koĹľe. Bukvalno je vidljiv fiziĂ¨ki napor na njima da im demokratsku frazeologiju ne poremeti neka nekontrolisana misao iz arsenala proĹˇlosti. Ali im se ipak omakne, kao Ĺˇto im se to dogodilo upravo ovih dana. MoĹľda Ă¦e srpski politiĂ¨ari zaĹľaliti zbog toga, veĂ¦ sutra, kad poĂ¨nu razgovori o buduĂ¦em statusu Kosova! Tek Ă¦e neka druga ili Ă¨ak treĂ¦a generacija politiĂ¨ara, bez grĂ¨eva na licu, moĂ¦i mirno, bez nacionalistiĂ¨kih optereĂ¦enja, da razgovara o teĹˇkoj zajedniĂ¨koj proĹˇlosti i da izvlaĂ¨e prave pouke za suĹľivot. Dotle neka o proĹˇlosti dijalog vode istoriĂ¨ari, preporuĂ¨ljivo oni koji na istoriju ne gledaju kao na ancilu politike. Autor je publicista iz Beograda
Milenko MarkoviĂ¦/Danas/ Posjeta : 2476