1
Složili se lideri Grupe 20 (G20) industrijski najrazvijenijih zemalja i država sa privredama u usponu
Oporavak ekonomije - u šest taèaka!

    Lideri Grupe 20 (G20) industrijski najrazvijenijih zemalja i država sa privredama u usponu složili su se da preduzmu hitnu akciju, koja bi mogla ukljuèivati i mjere fiskalnog stimulansa, kako bi stabilizovali finasijska tržišta i povratili rast globalne privrede, koja je u krizi.


Oni su takoðe podržali obezbjeðivanje tržištima u usponu veæeg uticaja na globalni finansijski poredak, prenijela je agencija Rojters.
Prema navodima agencije, uèesnuici samita, koji je okonèan sinoæ u Vašingtonu, takoðe su podržali:
- Fiskalne mere kojima bi se hitno podstakla tražnja,
- Veæa sredstva za Meðunarodni monetarni fond, kako bi mogao da pomogne privredama u usponu,
- Pojaèane napore da se do kraja ove godine postigne znaèajan napredak u Doha rundi o liberalizaciji svjetske trgovine,
- Reformu monetarnog sistema, tzv. Breton Vudsa, kako bi ekonomije u usponu dobile veæi uticaj, u skladu sa njihovom rastuæom ekonomskom težinom,
- Supervizorsko telo koje æe nadgledati rad glavnih svetskih banaka i - Reviziju raèunovodstvenih standarda, plata izvršnih direktora, agencija za kreditni rejting...
Ministrima finansija G20 naloženo je da rade na detaljima do 31. marta 2009, da bi pripremili sledeæi samit.
U zvaniènom saopštenju izdatom poslije samita navodi se da su se uèesnici saglasili da je potrebno više uèiniti za jaèanje globalne ekonomije, kako bi bio obnovljen njen rast i poboljšano regulisanje finansijskih tržišta, ali su ostavili pojedinim zemljama detalje kako to uèiniti.
U zajednièkom saopštenju objavljenom posle petoèasovnih razgovora, lideri 20 najrazvijenijih zemalja svijeta i zemalja u usponu, poput Narodne Republike Kine, Indije, Brazila, Meksika i Južne Koreje, su se saglasili u subotu uveèe o potrebi reformi svetskog finansijskog sistema, kako bi bile sprijeèene nove krize.
„Moramo položiti temelje za reforme kako bi osigurali da se globalne krize, poput ove, više ne ponavljaju”, naglašeno je u saopštenju.
Lideri su pozvali na „širok politièki odgovor” zbog moguænosti duboke recesije i istakli da države treba da djeluju „primereno domaæim uslovima”, prenijele su svetske novinske agencije.
U saopštenju je upozoreno da „ekonomski zamah znaèajno slabi u vodeæim ekonomijama, a globalni izgledi su oslabili”.
Šefovi država ili vlada zemalja-èlanica G20 su u saopštenju sa njihovog prvog samita upozorili protiv podizanja novih trgovinskih barijera, zatražili da budu osigurana dodatna sredstva Meðunarodnom monetarnom fondu (MMF) i odredi 31. mart 2009, kao krajnji rok za preporuke o dodatnim akcijama.
Naime, lideri su odredili da do tog datuma ministri finansija donesu konkretne predloge za nadgledanje, regulisanje i transparentnost tržišta.
U dijelu saopštenja posveæenom utvrðivanju uzroka sadašnje globalne krize, lideri G20 su ocijenili da „kreatori politike, regulatori i supervizori u nekim razvijenim zemljama nisu odgovarajuæe procijenili i posvetili pažnju porastu rizika na finansijskim tržištima, nisu držali korak s finansijskim inovacijama, ili uzimali u obzir sistemske posledice domaæih regulatornih djelovanja”.
Domaæin samita, predsednik Džordž Buš ocijenio je kao uspješan samit koji je okupio predsednike država ili vlada 26 zemalja, i najviše zvaniènike Ujedinjenih nacija, Evropske unije, Meðunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.
Buš je precizirao da su se svjetski lideri saglasili da vode politiku ekonomskog rasta, ali da insistiraju da je potrebno još raditi na rešavanju globalne finansijske krize, javio je Rojters.
„Svi smo zajednièki ocenili da treba da preduzmemo ekonomske mjere podsticanja rasta”, rekao je Buš novinarima po završetku samita.
Buš je ocijenio da akcije koje su zemlje do sada preduzele „poèinju djelovati” na suzbijanju finansijske krize.
„Mi prilagoðavamo naše finansijske sisteme realnostima 21. vijeka”, naglasio je odlazeæi amerièki predsednik.
„Treba da izaðemo odavde sa èvrstim akcionim planom, koji imamo, treba takoðe reæi ljudima da ima još posla da se uradi, i biæe još sastanaka”, dodao je Buš.
Uèesnici samita u Vašingtonu dogovorili su da se ponovo sastanu najkasnije do kraja aprila 2009. godine.




Posjeta : 2017