Five W PG - E-glasilo gradjana Podgorice

Brze činjenice

Glas GradjanaPG

O nama

Anketa

Pretraži

Marketing

1
Southeast European Times
Sjajno ljeto u Crnoj Gori!
Da li zbog agresivnog marketinga, bolje pripremljene sezone ili pojačanog interesa za alternativne turističke destinacije, Crna Gora je bila omiljeno odredište kako za domaće, tako i za strane posetioce. Broj turista u prvih osam mjeseci ove godine porastao je za 16,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, sa porastom prihoda od 30 odsto. Crnogorci su ugostili 49,7 odsto više stranih turista nego 2004. godine i ponudili im više turističkih objekata. I dok broj neprijavljenih gostiju ostaje visok, vlada preduzima korake radi uključivanja više posetilaca i objekata za smeštaj u sistem. Antonela Arhin za Southeast European Times iz Podgorice – 10/10/05 Fotografije dobijene ljubaznošću Antonele Arhin Tokom ljeta, promotivni video spotovi naslovljeni "Crna Gora -- divlja lepota" vrteli su se na CNN-u. To je bio deo kampanje koju su zajedno koncipirali ministarstvo turizma i turistička organizacija Crne Gore, u nameri da nove potencijalne posetioce upoznaju sa onim što njihova zemlja nudi. I zaista, da li zbog agresivnog marketinga, bolje pripremljene sezone ili pojačanog interesa za alternativne turističke destinacije, Crna Gora bila je omiljeno odredište kako domaćih, tako i stranih turista. Sezona ne samo da je ispunila, već je i premašila očekivanja. Prema državnoj statistici, u prvih osam meseci ove godine broj turista povećan je za 16,8 odsto, a broj noćenja za 13,6 odsto, u poređenju sa istim periodom prošle godine. Prihodi su 30 odsto viši nego prošlogodišnji, a broj stranih posjetilaca porastao je za 49,7 odsto -- iako je veći deo tih prihoda stigao iz bivših jugoslovenskih republika. Među drugim posetiocima, najviše je bilo Rusa - 32,767, odnosno 4,9 odsto. Slede Česi -- 19,938, i Nemci -- 13,088. Naravno, Crna Gora nudi mnogo - predivnu obalu, planine i sunce. Plave zastave -- međunarodni simbol priznanja za visokokvalitetne plaže -- ukrašavaju obalu. Niču novi hoteli i vile, dok su mnogi stari objekti renovirani i dovedeni u red po međunarodnim standardima. Dosta je urađeno na rešavanju problema poput buke, saobraćaja, zagađenja i redova na granici. Mnoga poboljšanja ostvarena su, direktno ili indirektno, zahvaljujući Master planu za razvoj turizma u Crnoj Gori do 2020. godine koji je za vladu uradila kompanija DEG, specijalizovana za dugoročne projekte i korporativno finansiranje. Herceg Novi, u kome se nalazi Mediteranski centar za rekreaciju i liječenje, centar je crnogorskog turizma. To je i vodeći grad na polju sprovođenja inicijative ministarstva turizma nazvane "Neka bude legalno", čiji je cilj da se ohrabri registracija i kategorizacija privatnog smeštaja. I dok stepen neregistrovanog ugostiteljstva ostaje visok, vlasti očekuju da će planirani iznos prikupljenog poreza od turizma biti premašen. Herceg Novi je ove godine zabeležio rekordnu turističku posetu. Mali luksuzni hoteli, poput Aleksandera, Perle i Ksanadua, u avgustu su bili 90 odsto puni, dok su ogromni objekti poput Hotela Placa i njegovih 560 kreveta, bili barem tri četvrtine ispunjeni. Turisti su u špicu sezone uživali u atrakcijama poput muzičkih i književnih večeri i 19-og hercegnovljanskog filmskog festivala. Čim se prođe Herceg Novi na putu ka severu, stiže se na granicu kod Debelog Brijega. Ovde je 12. jula otvoren novi granični prelaz u obliku galeba da bi prvi utisak posetilaca o Crnoj Gori bio privlačan. Na graničnom prelazu nudi se široka lepeza usluga turistima i poslovnim ljudima koji stižu iz Hrvatske: tu je policijska stanica, kancelarija inspekcije, pošta, špediterska kancelarija i kiosk za turističke informacije. Brzina prelaska granice je rekordna: procenjuje se da se tokom leta retko čekalo više od deset minuta, a ponekad je granicu prolazilo i po stotinu autobusa u jednom danu. Južno od Herceg Novog je Budva, koju ponekad nazivaju Grad Teatar. Budva je zabilježila povećanje broja turista od 25,9 odsto i 24,1 odsto u broju noćenja. U avgustu, u Maestralu, hotelu najviše kategorije u vlasništvu slovenačke firme Hit Montenegro, noćilo je deset hiljada turista iz Nemačke, Velike Britanije, Irske, Italije, Slovenije i Sjedinjenih Država, da pomenemo samo neke zemlje iz kojih su posetioci stigli. Budva se takođe nada živoj post-sezoni, tokom koje će biti održan festival ribe i međunarodni festival mažoretkinja. Jedan broj hotela biće otvoren i u oktobru -- što je neobično za priobalne gradove koji obično zatvaraju svoje hotele u tom periodu da bi ih renovirali, popravili i pripremili za iduću sezonu. Uprkos žestokoj konkurenciji Albanije, Makedonije, Turske i Bugarske, turisti sa Kosova okupirali su najužniji crnogorski grad Ulcinj, kaže direktor kosovskog turističkog centra Škeljzen Rizaj. Prošle godine, oni su zabeležili gotovo dva miliona noćenja i potrošili oko milion evra. Faktor koji tome ide u prilog, smatra Riza, jeste činjenica da u Crnoj Gori nije bilo međunacionalnih podela i ratova koji su tokom devedesetih harali bivšoj Jugoslavijom. U toj republici se tradicionalno poštuju manjinska prava i promoviše tolerancija. Dvije publikacije dale su značajan doprinos letnjem turizmu. Ministarstvo turizma i Nacionalna turistička organizacija pokrenula je "Montenegro Eksplorer", prvi crnogorski časopis namenjen stranim turistima. List se izdaje na engleskom, nemačkom, češkom i ruskom jeziku. Svi hoteli sa tri ili više zvezdica taj časopis u sobama nude svakom gostu. Bogat fotografijama, Montenegro Eksplorer nudi razne informacije o smeštaju, aktivnostima, razgledanju, turističkim organizacijama, restoranima, festivalima i sportu. Nekoliko dana kasnije, 27. jula, Turistička organizacija Crne Gore objavila je prvi broj magazina "Active & Extreme", u kome su sadržani svi ekstremni sportovi u kojima posetioci mogu da uživaju dok su u Crnoj Gori, kao i informacije i kontakti sa sportskim klubovima. Svi podaci o turizmu u Crnoj Gori moraju se ipak uzeti sa dozom rezerve. Zbog velikog broja neregistrovanih turista -- koji predstavlja, prema nekim procenama, polovinu ukupnog broja turista -- brojke ostaju neprecizne. Samo hoteli i drugi zvanični objekti za smeštaj vode preciznu evidenciju o gostima. Uz to, moguće je "napumpati" efekat turizma na ekonomiju; turisti zapravo imaju malu kupovnu moć. Ipak, među crnogorskim turističkim zvaničnicima postoji konsenzus da je perspektiva više nego svijetla. Oni se već nadaju sezoni 2006, kada će tekuća privatizacija crnogorskog turizma biti skoro završena i kada će početi novo poglavlje u njegovoj istoriji.
Posjeta : 1941