Five W PG - E-glasilo gradjana Podgorice

Iz tog istog đubreta do juče,::
danas te gleda sa visina

bregova,

brda,

planina,

sve zabrane i tabu teme

čarobnog kola visina su dopuštene

i postaju svakodnevna pojava.

Suprugu posle upotrebe

baciti u kontejner,

rezonanca šupljih cevi

ruga se zvezdi iz oblaka,

muževi se žele nasukati

na mladim stenama,

pobeći od smrti,

otvoriti vrata pakla

i biti ponovo mladi.

Opraštam ti, iako sam ponosna.

Svinge i veštice,

iz neke davno zaboravljene priče,

nju mi šalju, da mi se svete.

Smejem se, iako sam tužna,

penjačima na žici u vidu jeftine igračke.

Hvale radi!

Grlim te, iako mi se gadiš,

dotaći će te Sunce

jako, najjače i postaćeš

asfalt bolje i prirodnije duše.

Odlazim zauvek,

svuda su životinje ljudotnije

bez pravog oblika i prirode.

Odlazim pre nego što budeš želeo da odem.

Zaprepašćenje pokazuje šteker

očima okruglim bez obrva i trepavica.

Odlazim lagano

gde nema pauka i večite paučine srca – lutajućeg.

Odlazim brižno kao majka tvoje dece.

A ti?

Jesi li rešio da shvatiš i prihvatiš

da upravo učestvuješ u igri

snažnoj,

moćnoj,

veličanstvenoj igri

muškarca i dve žene?!!

Baš si blesav,

baš si fin,

mahnita budalo,

koji konzument ti imitiraš?

Poljubi me za kraj, iako znam da nisi hteo

ili je to ona gluma večita!

Razvuci oblake i prizovi razum,

on je sigurno tu negde u fioci,

pogledaj među varjače i kutlače u kuhinji

ili u spavaćoj sobi gde su čarape i rublje,

u nekoj fioci jeste

sa svim prolaznim

menjajućim stvarima u životu.

Probudi se,

ne možeš pobeći od stvarnosti

ona te uhodi, goni –
bežiš

„to je isto kao pobeći od sopstvenih nogu“

ili „poljubiti sopstvene usne“.

Odlazim hrabro, iako sam slaba.

U susret mi ide utabanim stazama

čovek koji je odavno već mrtav,

mrtav od moralnog zdravlja obolelog sveta.