Five W PG - E-glasilo gradjana Podgorice

Brze činjenice

Glas GradjanaPG

O nama

Anketa

Pretraži

Marketing

2
Knjiga za ovu sedmicu - Kristina de Pizan "Grad Žena"
Čarobni svijet tri gospe!
”Grad Žena” uvodi čitaoca u uzbudljivu zemlju istorijskih čuda, odakle dolazi svjetlost. Ugledaćete tri krunisane gospe veoma visokog ugleda… – Gospu Razumnost, Gospu Isparavnost, Gospu Pravednost. Jednostavno, divna, otmena, neodoljiva knjiga. U pustinji apatije, kada su nestale, slučajno ili namerno, izgubile se prave vrijednosti i kada je sve svedeno na mjeru – interes; kompromis, tolerancija, pravednost, ravnopravnost samo su riječi koje lebde sa usana sagovornika/ca u prazno, brisani prostor i ništa više, moralnost je jako kompleksna stvar okruženja da li “javne” ili “private” sfere… teško je ukratko sabrati sve utiske o Kristini de Pizan i njenom delu ”Grad Žena”, posebno ako vam se knjiga svidi. Misli sadržane u Mateovoj knjizi počele su opsjedati Kristinu, ”iako se sadržaj nije učinio ni malo prijatnim za nekog ko ne voli klevetanja i pošto niukoliko nije doprinosio jačanju morala i vrline, uzevši u obzir i nepristojan jezik” knjiga je bila odložena. Ali crv nemira Kristini glavnoj ”junakinji” - naratorki (da ne bude zablude, da su sve žene u ”Gradu Žena”, glavne, podjednako važne i značajne) nije davao mira. Pitala se ”koji su mogli biti uzroci i razlozi koji su tolike muškarce nagnali, učene i druge, da tako loše govore o ženama i da kore njihovo ponašanje bilo govoreći o njemu, bilo pišući o njemu u rasparavama i spisima. To nije slučaj samo sa jednim ili dvojicom muškaraca, i nije reč samo o Mateolu, koji čak ne bi ni mogao da se svrsta među učene, jer je njegova knjiga samo ruganje, naprotiv ne postoji tekst koji nije takav u celosti. Filozofi, pesnici i moralisti, spisak bi bio jako dug, izgleda kao da svi u glas govore s ciljem da dokažu da je žena u potpunosti loša i naklonjena poroku.” Nekoliko pitanja postavljenih u prvom poglavlju, zbunjene, ranjene, tužne, zaslijepljene Kristine obuzete gađenjem i užasom neznanja, prezirući prvo samu sebe, pa onda čitav ženski rod, kao da je priroda izrodila monstrumkinje - ”O, Gospode! Kako je to moguće? Kako da verujem, a da ne pogrešim, da je tvoja bezgranična inteligencija mogla stvoriti nešto što nije u potpunosti dobro? Nisi li stvorio ženu po sopstvenom nahođenju? I nisi li joj podario sve sklonosti koje si poželeo da ona ima? Jer, zar bi bilo moguće da se ikada prevariš? A ipak ima tako mnogo teških optužbi, toliko hapšenja, suđenja, osuda usmerenih protiv nje! Ne mogu da shvatim toliku zabludu. A ako je tačno, Gospode Bože, da je žena prepuna tih gnusoba, kao što mnogi tvrde - a pošto ti sam kažeš da je istina ono oko čega se nekoliko svedočenja poklope, onda to mora da je tačno. Avaj! Bože moj! Zašto nisi učinio da se rodim kao muško kako bi moje sklonosti bile u tvojoj službi, kako se ni u čemu ne bih varala i kako bih posedovala tu besprekornu savršenost koju muškarci kažu da poseduju! Ali pošto ti to nisi želeo, i pošto tvoju dobrotu nisi razvio do mene, oprosti mi na slabostima koje ti pokazujem dok te služim. Gospode Bože, udostoji se da ih primiš; jer sluga koji prima najmanje od svog gospodara, najmanje je dužan da mu služi.” - kapije su ovog romana.
Edita Dautović Posjeta : 2034