 Iz mračnih morskih dubina
izlaze ženski kosturi,
obučeni u crnu prozirnu tkaninu,
dugih sedih kosa,
umrljanih lica i
prozirnoljubičastih očiju.
Prekrivene glave behu
Istom tkaninom
prozirno crnom.
Jurila je povorka
munjinom brzinom,
žene u belom
počeše da nestaju,
stvori se opšta graja,
vika...
tužne melodije.
Došli su po tebe!
Tebe traže!
Beži, beži!
Postajalo je sve zamršenije,
sve više je bilo nečeg nedorečenog.
Govorile su mi još nešto o...
kosoj suzi
i
očajanju u zenicama mojim,
i o tome da još negde idem,
dalje.
Nedeljno jutro, divno,plavo,
septembarsko,
a pločnici skoro prazni,
gotovo, ali ne sasvim,
molilo je da idem dalje.
|
Home
Grad
Društvo
Ekonomija 
Kultura
Sport
(O)pozicija
Glas GradjanaPG
O nama
Marketing
Mali oglasi
Droga nikad 
Kultura
Nauka i tehnologija 
E-dopisnik
Ankete
Komentari
Prikazi
Savjeti
Zanimljivosti 
Zabava 