Five W PG - E-glasilo gradjana Podgorice

Brze činjenice

Glas GradjanaPG

O nama

Anketa

Pretraži

Marketing

2
Priča sedmice - Milutin Nedeljković (1931. – 2008.)
Bele čekaonice
(Dragoslavu Mihajloviću) Te duge, iscrpljujuće dane, opervažene skupocenim čipkama leda isnega, moj otac je uveliko pripadao, tamnoj sferi razočarenja najteže vrste. Tužnom konvoju zimskih haluicidnih dana, otac je dodavao svoje kasne, večernje izlaske, pune opasnosti i njegovog bolesnog i sumornog nadahnuća. Cilj tih očevih riskantnih izlazaka, za njegove olinjale godine, bile su teško osvojive, periferijske bele čekaonice. Hodajući trapavo po armiranom telu, hladne zimske noći, otac je upadao u zamršene lavirinte, isprepletanih uličica, boreći se crnim virovima mraka, s metlama severnog vetra, urezujući prit tom, po svom napetom lic, grube polucrteže zastrašujućih arabeski. Polusrušene i zaboravljene, očeve bele čekaonice, već su godinama okružene, bujnim vrtovima gradskog smeća. Preko leta, One su ponoćna staništa, gukavih i leproznih ptica, koje u u svetla sunčana jutra, prljaju drečeće fasade zgrada, minijaturne trgove prepune jalovih perunika, nafrakane izloge manufakturnih trgovina, crveni špicasti skver ukrašen gipsanim poprsjima grešnih proleterskih vođa – svu tu jevtinu graviru grada, polivenu žutim mlekom avgusta. U zimskom snežnom periodu, te čekaonice su gusti povrtnjak zaraze i razvrata. Noćna su pribežišta lučkim kurvama. Skitnicama s tvrdim kamenim licem. Podrpanim prosjacima dirljive nakaznosti. Krhkim i kao papirnatim prodavačicama veštačkog cveća za mrtve. Degradiranim herojima revolucije. Bučnim i nepriznatim gradskim pesnicima – svom tom skupu izvikanih ljudi, koji su ludilom gradske hijerarhije, bezdušno pretvoreni u dronjavu bižuteriju zimske ponoći.. Tom ešalonu kurvi i odrpanaca, svim svojim uzburkanim bićem, s posebnim nadahnućem, pridao je i moj otac... Očeva noćna bdenja u tim belim čekaonicama, snažno je podržavao, svojom lukavom sugestivnošću, gospodin Evans. Gospodin Evans, ko je to? Puna bolne usamljenosti, moja majka Pandora Rajfalovska, unajmila je šarmantnu skitnicu, Evansa, za vrtlara našeg zakorovljenog, prostranog vrta. U zapljuskujućim talasima Pandorine depresivnosti, taj pokvarenjak, vrtlar Evans, znalački je stišavao njene napade nemire-vulkan eruptivnih strasti- koji se brzinom bleska, širio njenim godinama netaknutim telom. Poluosedela i polusklerotična majka Pandora, sa eksplozivnom strašću zaljubljene šiparice, predavala se sva, Evansovim nezajažljivim erotskim prohtevima. Trulo seme Evansove plodnosti, vejalo je po majčinoj utrobi kao prezrelo seme belog sleza. Vireći kroz šuplji polumesec ključaonice, na vratima Pandorine sobe, ukazala mi se slika njezine grešnosti, - ludačka slika Evansovog balansiranja-nad žutim od sala Pandorinim talasastim trbuhom.Čulo se i bolno tkanje Pandorinog pauka i nesnosni škrgut, Evansovih veštačkih zuaba. Vraćajući se ujutru sav ushićen, sa svoje ponoćne ekskurzije, natovaren mekanim bremenom snežnog trnja, otac je tiho kao tat, ulazio u svoj slepi sobičak pod stepeništem, ne zaključavši vrata za sobom. Ušavši za njim u sobu, sav očajan, ispričao sam mu o Evansovom posedovanju Pan dorinog tela. Istresavši sneg sa svog poderanog zimskog kaputa, otac je tu igru omatorelih leptira, okarakterisao ovako: - Ne uzbuđuj se zbog toga. Gospodin Evans, poseduje nadprirodnu, lekovitu moć u svojim žilama. Bolni grčevi u Pandorinom telu, sasvim će iščeznuti njegovim dodirima!... Sva raščupana i još topla od tih, Evansovih dodira, na vratima očeve sobe, u tom tamnom udubljenju, pojavljivala se majka Pandora. Njen nežni filigranski glas, nepogrešivo se trudio, da prikrije svaki trag njene grešnosti: - Te bele čekaonice, jednom će ti doći glave! Razmisli dragi, šta će se posle desiti sa nama!... Ihtijana, najstarija lučka kurva, od svih tih demoliranih ljudi iz belih čekaonica, najviše je obožavala moga oca. Do ganute poslušnosti, slušala je melanhonična očeva sećanja, o njegovoj proćerdanoj mladosti, po zagušljivim blago osvetljenim krčmama, po uznemirenim večernjim lukama, po raskošnim buržujskim vrtovima, punih zvonkih kikota golišabih plesačica, pod pozlaćenom krošnjom ljubomornog meseca. Ne zna se, da li je moj otac imao, dubljih telesnih dodira sa Ihtijanom, ali se pouzdano zna, da je on, najčarobnije svoje snove, isanjao na Ihtijaninim krupnim grudima, kao na velikim pernatim belim jastucima. Iz takvog, jeddnog mađijskog sna, moj otac se više nikada nije probudio!... Proročanske reči majke Pandore, upućene ocu onda, na vratima njegove sobe, sasvim su se obistinile:Pandora Rajfalovska, izdahnula je u najtežim mukama, pri porođaju na psihijatrijskoj klinici. Iz njene izrovane utrobe, izvučene su, dve mrtve srasle devojčice, bez udova i bez ruku! Vrtlar Evans, taj prevejani hohštapler, pošto je prethodno izgubio našu kuču na karte, stradao je od noža u ljutoj tuči sa ciganima. A ja sam, nošen očevim genima, posta najmlađi štićenik belih čekaonica! O, Bože, hoću li i ja umeti, da na grudima neke Ihtijane, sanjam tako čarobne snove, kao moj pokojni otac?...
Posjeta : 1779