Five W PG - E-glasilo gradjana Podgorice

Brze činjenice

Glas GradjanaPG

O nama

Anketa

Pretraži

Marketing

2
Knjiga za ovu sedmicu - Stevana S. Petrovića i Nataše Petrović-Stefanović “Lilit”
Đavolica anđelskog!
Bilo jednom Jedno davno, davno bilo jednom Jedno, Jedno bilo jednom davno i bilo jednom Jedno davno; davno vreme, na jednom divnom, prelepom mestu, u galaksiji daleko, daleko odavde…’na razdaljini između najlepšeg kamena na dnu okeana i najlepše zvezde na nebu’… Bilo je tako, nekako! U početku je stvoren Adam. Potom je stvorena Eva. Da li je sve baš, baš tako, tako bilo? - Ne! Nije, nije tako… - A, šta je sa Lilit? Kniga o “Lilit” autora Stevana S. Petrovića i autorke Nataše Petrović-Stefanović na ubjedljiv, korektan i prihvatljiv način daje jedan kvalitetan rukopis sa mnogo činjenica, argumenata, istorijskih podataka, kao i mitova; posmatrano is osobenog ugla ali prilagođen i interesantan širem čitalačkom auditorijumu. U trenutku nastanka Adam je bio androgine prirode, i muško i žensko ”Adam koji je bio prvi čovek imao je dva lica”. ‘Kada je tvorac stvorio prvog čoveka, stvorio ga je kao hermafrodita… Kada je čovek stvoren, beše stvoren kao telo sa dve prednje strane, iz kojih su dve prednje strane, jedna za muško i jedna za žensko’, gdje su oba aspekta polnosti bila u ravnoteži, pa prema tome bez posebnih želja, u pogledu dominacije, jednog u odnosu na svoj drugi raznopolni aspekt. Ali kada je upoznao sve životinje i dao im ime, i time stekao vlast nad njima (“I ti ćeš biti gospodar svemu čemu daš ime, nad svakom živinčetu i svakoj ptici nebeskoj i svakoj zveri poljskoj”, Zohar), pa i pravo na polno opštenje sa njima, ubrzo sa razočarenjem shvata da životinje ženke ne mogu zadovoljiti njegove želje, jer ni po čemu ne pripadaju njemu već svojim životinjskim muškim parovima, izgubivši svaku unutrašnju vezu sa svojim ženskim uravnotežujućim duhovnim aspektom, dolazi do poražavajućeg saznanja da je ostao samo čovjekoliko muško ali bez svog otjelotvorenog i izdvojenog komplementarnog para kraj sebe, u vidu ženke slične njemu, sa kojom jedino u jedinstvu može postati celovito Jedno. Dakle, prema tim drevnim religijskim spisima, Adam je bio ispunjen mislima ljubomore na životinje zato što imaju seksualne odnose, i čine u potpunosti cjelovito Jedno, za razliku od sebe samog, pa je i on želeo da mu Bog stvori nešto slično njemu, a pogodno za “pražnjenje”. I Bog stvori LILIT! Sigurno ste čuli sve i svašta o Lilit, uglavnom po nešto dobro, pozitivno što se pričalo i priča, i mnogo toga lošeg, negativnog, morbidnog i da ste, sve u svemu, kako bi se reklo potpuno izgubljeni, jer nemate pojma šta da mislite o njoj. Iako je Lilit spiritualna realnost već nekoliko hiljada godina, a njeno prisustvo u životu čovjeka osjeća se sa nesmanjenom snagom sve do današnjih dana, njeno prvobitno porijeklo obavijeno je velom tajne i nalazi se u dubokoj tmini istorije. Neki vjeruju da je nastala iz haosa, ili sama iz sebe, slično kao Geja. Od svih mitova u jevrejskoj mitologiji, nijedan – izuzev onog o Mojsiji – nije tako životan do današnjeg dana kao mit o Lilit. Čitajući Bibliju, većina čitalaca svoje asocijacije po inerciji projektovaće na Adama i Evu. Međutim, ukoliko čitalac nastavi da pažljivije prati dalji nastavak kazivanja iz 1. glave starozavjetne knjige Postanje (Genesis), doćiće u situaciju da prepozna dvije verzije o “čoveku samom” i stvaranju “druga prema njemu”, koje sučeljene jedna drugoj mogu u prvi mah da deluju zbunjujuće. Prema prvoj verziji, Prvi čovjek i Prva žena stvoreni su istovremeno (“I stvori Bog čovjeka po obličju svojemu po obličju Božijemu stvori ga; mučko i žensko stvori ih”,1. glava Postanja, 27) te, prema tome, imamo u samom aktu stvaranja čoveka istovremeno pojavu dva raznopolna bića, stvorena nezavisno jedno od drugoga “ni iz čega” (Creatio ex nihilo) ili “praha zemaljskog”, koji je sam po sebi ništa, sve dok ga Božija promisao ne dotakne. “A stvori Gospod Bog čovjeka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovjek duša živa”, 2. glava Postanja, 7. Bog stvori po “svojemu obličju” Prvobitni ljudski par, da parafraziramo Sveto jevanjđelje po Jovanu, behu oni “Koji se ne rodiše od krvi, ni od volje tjelesne, ni od volje muževljeve, nego od Boga”. Čovek je, prema tome, djelo Božije, duboko osmišljeno i logično, koje imanentno u sebi nosi Božiju poruku i svoju ulogu na zemlji. I tu je kraj, prestaje sve, dalje se nigde ne govori o tom paru. Treba da znate da je Lilit prva žena, ona koja je odbila da bude Adamova sluškinja. Prema popularnom mišljenju, ta priča je dokaz da je ona u početku bila boginja ili u krajnjem slučaju aspekt velike boginje, koja je demonizovana zbog svoje želje da bude nezavisna žena ili bar ravnopravna muškarcu, protivno Božjoj promisli o dominaciji muškog nad ženskim principom. Jer očigledno je da je Lilit kao žena za Adama bila samo objekt njegovih primitivnih želja za tjelesnom nasladom, i ništa više od toga. Ona odbija bilo koji oblik zavisnosti i vezivanja za jednog muškarca – Adama. Ne znam, mada, većina rezonuje i smatra da je Adam, kao prvi muškarac, kao takav simbol očinstva i patrijarhata, kao što se Eva smatra simbolom majčinstva i najveće ljubavi na svijetu – majčinske. Dok jedna od legendi tvrdi da je Lilit “odbila da leži u misionarskoj pozi”, te “da je uvek htela da bude na vrhu” – što u suštini održavava njihov stvarni odnos, jer mu je Lilit govorila:”Pošto smo stvoreni od iste prašine, ti i ja treba da budemo jednaki”. Adam i Lilit se jednostavno nisu slagali. Tim neslaganjem sa Adamom kao i življenjem jednoličnim životom, Lilit je izgubila strpljenje, rekla ime onog čije se ime ne sme naglas spomenuti – napušta Adama – i tu počinju njene muke. Prema najrasprostranjenijoj verziji, Lilit odlazi na Crveno more, u dubinu demona podzemlja, Bog je protjeruje iz Raja, a potom šalje tri anđela (Sennoi, Sansanu i Samanguluf) da je ubijede da se vrati Adamu, ili će Bog svakog dana ubiti stotinu njene dece. Čuvši to, pobjesnela je i rekla anđelima da prenesu Bogu da se zaklinje da će “nanositi bol” svakom novorođenom muškom detetu od samog dana rođenja na Zemlji, a ženskom do dvadesetog dana po rođenju. Obećala je da će poštedjeti svako dete koje nosi amajliju na kojoj su ispisana imena anđela. I danas se ta amajlija koristi: čak se nabave četiri amajlije i stave u četiri kraja sobe ako se dijete “smeši u snu” – što se tumači kao uticaj Lilit. Pošto odbija da se vrati Adamu, Bog je proklinje. Još smo kod naj - verzije: ona se ipak inkognito vraća u Raj i zatiče Evu, koja je stvorena od Adamovog rebra, a ne od prašine kao Adam i ona. Prema ovom vjerovanju, Lilit je, a ne Lucifer, nagovorila Evu da zagrize jabuku sa Drveta Saznanja. Lilit je mislila da će Eva primiti mudrost i znanje i na neki način postati bolja žena za Adama. Jer Lilit je, ipak, stvorena kada i Adam i Adama je mnogo voljela. Međutim, zna se šta se desilo nakon Evinog fatalnog ugriza! O tome nećemo. Dalja sudbina Adama i Lilit ostaje zagonetna i ostavlja prostora za nagađanja. Ali svakako nastavljam tok priče o drugom paru Adamu i Evi. Prema drugom kazivanju, stvaranju žene je prethodilo stvaranje muškarca, koji je, u trenutku nastajanja, očigledno bio androgine prirode, dakle dvopolno biće, slično svome tvorcu, mada to Biblija eksplicitno nigdje ne kaže, ali se takav zaključak nameće kao logičan u slobodnijem promišljanju ili naslućivanju. U početku je postojalo dvopolno Jedinstvo. Tek kasnije je prvobitno dvopolno biće razdvojio Bog na dva različita pola, sudbinski im predodredivši da se traže cijeloga života, kako bi se jednom ponovo spojili i opet postali cjelovito Jedno. ”Zato će ostaviti čovjek oca svojega i mater svoju i prilijepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno tijelo.”(2. glava Postanje, 24). Biblija ta dva bića poznaje kao Adama i Evu. Pravovjerni Jevreji i hrišćani prihvatili su tu drugu verziju kao zvaničan stav vjere. Činjenica je da hrišćanske crkve, podučavaju vjernike o stvaranju prve žene (Eve), posebno ističu drugo kazivanje – odnosno stih 22 i 2. glave Postanja, gdje se najprije Stvara Adam (u jevrejskom imenica Adam se često koristi kao generički naziv za sva ljudska bića, bez obzira na rasu i pol) iz praha zemlje, a tek potom, u toku njegovog sna, Eva iz Adamovog rebra, dakle iz materije drugog porekla. Sve ostale raznolike tekstove koji govore o postanku čovjeka na drugačiji način hrišćanske crkve proglasile su za jeres, utoliko prije što je većina apokrifnih spisa bila napisana poslije jevanđelja Novog zaveta (Jevanđelje po Tomi ili Jevanđelje istine, na primer.) Fatalni Evin “ugriz” (kao i sama Eva kao Eva) stvara apsolutni i definitivni odbojni stav Lilit, njena mržnja iz dna duše prema Evi, zbog slabosti koje je Eva imala (mutavica, utvara, nevinašce…) Drugo, Sporedno, Nebitno, Sekundarno biđe. Još jednom Bog proklinje Lilit, ovaj put za sva vremena, i od tog vremena pa na ovamo Lilit ostaje otpadnica, demonica, vampirica… Prema jednom verovanju kada je drugi put Lilit otišla od Adama nova Božija kazna je poznanstvo s Zevsom. Iz kog vremena datiraju legende o njoj po tome što njeno ime vodi porijeklo od sumerske reči Lil što znači vjetar, a ne od reči Laylah, što znači noć. Oko njenog ljubavnog života postoje različite, kontradiktorne teorije – po jednom mitu bila je sterilna i osim ubijanja djece, noću napada mlade, nevjenčane muškarce u potrazi za njihovom krvlju i sjemenom. Po drugom mitu, Lilit je dobila krila i odlepršala u pustinju gde se udaje za Samaela i rađa dvoje žensko dece kojima se odmah po rođenju pripisuje zla, demonska, magijska svojstva i atributi, a opet ovaj drugi mit ima i drugačiji kraj gde rađa Samaelu stotinu djece na dan. Po trećem mitu, posle proklestva, odlazi u pakao i vodi ljubav sa demonima – noću pohodi ovaj svet u obliku prelijepe vampirice, kao krilato biće, nifomanskih tedencija “izuzetno lepog ženskog lica i zavodljivog pohotnog tela od pupka nagore, sa upadljivom dugom i divlje razbacanom gustom crnom ili crvenom kosom, usana crvenih kao krv”, čija je zavodnička aktivnost, vezana isključivo za tminu noći. Ne treba da čudi što je nakon izgnanstva iz Raja Lilit prešla na najtamniju stranu onostranog. I njeno, destruktivo zavođenje muškaraca, vampirsko ponašanje sukube, i veštičije ubijanje dece. Kada se suoči sa čovjekom zauzima aspekt božanske kurve ili, psihološkim jezikom, aspekt zavodničke anime. I teško muškarcu na koga se ustremi želja prelepe Lilit. Tu nema odbrane, još manje želje za odbranom. Lilit neodoljivom snagom privlači k sebi muškarca, koga je odabrala za svoju žrtvu. A sa ženskog aspekta Velike majke koja je bipolarna, arhetipska figura, i koja uvijek u sebi istovremeno sadrži aspekt hraniteljice, zaštitnice i, s druge strane, figuru strašne majke, one koja proždire decu, a koja se sama odvojila od majčinske figure, u toku kasnijeg razvoja svesti. Vijekovima su magici i adepti prizivali neki od oblika njenog imena prilikom invokacije: Ona nastavlja da živi u paganskoj, hinduističkoj (naročito tantrizam, gde se Lilit smatra zmijolikom boginjom iskonske ženske energije zvane kundalini), budističkoj religiji, islamskom folkloru, raznim kultovima i ceremonijama, u kojima je Lilit uvijek u vrhu hijerarhije Bogova i jedna od najvažnijih boginja. Još su stari Egipćani razdvojili i vrlo dobro poznavali razliku između fizičkog (animalnog) i duhovnog (mentalnog), gde se Lilit pojavljuje kao moćna mračna figura, jakog karaktera i izuzetnih “fizičkih predispozicija”, sasvim negativog predznaka, dok je Hindu vernici slave kao boginju radosti, tjelesne ljubavi i aktivne seksualnosti, neobuzdane životne energije… Naročito interesovanje za nju pokazuje Carl Jung koji se, kao i Siegmund Freud, uhvatio u koštac sa nemogućim zadatkom objašnjavanja ženske ličnosti. Kažu da se pred kraj života u potpunosti posvetio toj temi. Njegovi mnogobrojni učenici i nastavljači njegovog rada takođe su se bavili ovom problematikom. Jedan od njih je i Siegmund Hurwitz, kojem polazi za rukom da napiše sveobuhvatnu knjigu o Lilit (Lilit-prva Eva). Za taj poduhvat mu je trebalo trideset godina. Preporučujem knjigu “Lilit ili mračna majka” koju je napisao Jacques Bril. U knjizi se akcentuju dva arhetipski suprotna tipa žene: žena – majka (Eva) i žena – Lilit. Zatim se fragmentarno pojašnjavaju pojedine kategorije i ulazi u vrlo složenu materiju definisanja i sastavljanja Lilit temperamenta i osnovnih karakteristika njenog nikad dovoljno istraženog personaliteta. Kao da cjelovita priča o Lilit i ne postoji! Ali ovi stihovi zasigurno odslikavaju psihološu definiciju vječne Lilit, koja je manje-više prisutna u svakoj Ženi: “Jer ja sam prva i poslednja, Ja sam počastvovana i prezrena Ja sam kurva i svetica, Ja sam supruga i devica… Ja sam ona čije je venče veličanstvaeno, a ja nisam uzela muža… Ja sam mati i kći… Ja sam nerodkinja i mnogi njeni sinovi… Ja sam bestidna i stidna. Ja sam budalasta i mudra… Ja sam snaga i ja sam strah… Ja sam bezbž`na i ja sam ona čiji je Bog veliki, Ja sam muško-žensko biće koje nosi u sebi žensko… Ja sam tišina koja je neshvatljiva ja sam izricanje mog imena.” Težite uvek onoj strani Lilit koja traži podjednaku slobodu da se kreće, menja i da bude svoja; da živi i razvija se kao slobodno biće ali da se samoprevazilazi; da integriše slobodu, pokret, snagu, nezavisnost, samoodgovornost i nagonsko ponašanje.
priredila Edita Dautović Posjeta : 2054